Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

13. 09. 2018.

Nikada ne biste pogodili gde su i kada nastale breskve

Breskve sveže ubrane sa drveta ili pripremljene u vidu kompota, džema, pita i sladoleda - u njima ljudi uživaju već jako, jako dugo, ali sve dosad, nije bilo poznato tačno koliko dugo one zriju u našim voćnjacima.

Nikada ne biste pogodili gde su i kada nastale breskve

Foto.tanjug

Naučnici su na osnovu dobro očuvanih drevnih koštica breskve uspeli da trasiraju istoriju pripitomljavanja ove slatke voćke i ustanovili da ona seže najmanje 7.500 godina u prošlost, u dolini reke Jangcekjang, u blizini Šangaja.

Kako prenosi Rojters, breskva je bila jedna od prvih voćki koju su naši preci pripitomili, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu "Plos one".
"Postoji jako duga istorija gajenja breskve u Kini", izjavio je Junfej Dženg, istraživač sa Arheološkog instituta provincije Džeđang, ističući da je Kina i dalje svetski lider u proizvodnji breskve.

Naučnici su uporedili koštice breskvi sa šest različitih lokacija u Kini, u rasponu od 5.000 godina.
Pokazalo se da su sve analizirane koštice breskve tokom vremena postojale sve veće, što ukazuje da su se ljudi u dolini reke Jangcekjang trudili da pripitome ovu voćku. 

Bilo je potrebno oko 3.000 godina da breskva dobije sadašnji izgled. Koštice identične današnjim su stare najviše oko 4.300 do 5.300 godina, naveli su istraživači. 
Geri Kroford, antropolog sa Toronto Misisuga Univerziteta, koji je učestvovao u istraživanju, rekao je da postoje mnogi razlozi zašto je breskva bila odličan kandidat za domestikaciju. 

Relativno brzo sazreva - počne da daje plodove za samo dve do tri godine, a podložna je selektivnom uzgoju radi poboljšanja veličine i slatkoće.
"Vrlo je ukusna i proizvodi puno plodova. Bogata je vitaminom A i C i veoma je kalorična", dodao je Kroford. 
"Njen miris je neverovatan. Volim da ih jedem sveže, ali i u pitama i kolačima takođe", dodao je on. 

Datiranje koštica ugljikom-14 pokazalo je da se breskva odvojila od svog divljeg pretka pre oko 7.500 godina. Od sasvim malog ploda, sa vrlo malo mesa, breskva je vremenom narasla u krupnu, sočnu voćku kakvu je danas znamo. 
Prema Krofordu, nekadašnja divlja breskva potpuno je iščezla. 

"U Kini, breskva je simbol dugovečnosti i ima značajno mesto u kineskoj kulturi", naveo je kanadski naučnik koji kao i mnoge njegove kolege veruje da breskva potiče iz jednog drugog mesta u Kini.
Najverovatnije da je kineska kultura Kuahućao (Kuahuqiao) bila prva koja je počela sa pripitomljavanjem breskve. Domestikacija pirinča je već bila u toku u toj oblasti. 

"Pripadnici ove kulture su živeli u malim gradovima, raspolagali su raznim vrstama hrane i drugim resursima, pravili su barke i spaljivali zemljište kako bi kontrolisali lokalni ekosistem", kazao je Kroford.
Uzgajali su i svinje, držali pripitomljene pse, pravili zalihe žirova, koristili su drveno oruđe i pravili grnčariju odličnog kvaliteta", naveo je on. 

 

Izvor: Tanjug

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati