Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

05. 06. 2017.

Pilot: Ovo je prava istina o maskama s kiseonikom

Ako ste se ikada pitali kako maske sa kiseonikom funcionišu, koju količinu ovog elementa zapravo sadrže i u kojim situacijama se koriste, odgovor možete pronaći u nastavku teksta.

Pilot: Ovo je prava istina o maskama s kiseonikom

foto: b92.net

Kada je kompanija Junajted erlajns 2015. godine naložila putnicima da stave maske nakon što se nekoliko ljudi požalilo da im nije dobro glavna preokupacija prisutnih bila je kako da naprave što bolji selfi. 

Međutim, to ne čudi. Upotreba ove sprave toliko je retka, da većina ljudi generalno malo toga zna o njoj. 

Internetom odavno kruže glasine teoretičara zavere da maske sadrže kiseonik jer ovaj prirodni gas uzrokuje stanje euforije. Prema tvrdnji koja potiče iz holivudskog filma “The Fight Club”, putnici u slučaju nesreće dišu ubrzano usled panike, a kiseonik je tu da ih smiri i dovede do toga da se brže pomire sa svojom sudbinom. 

Ali, to je daleko od istine. 

Maske su tu radi očuvanja bezbednosti putnika, a glavni razlog je pritisak u avionskoj kabini. 

Vazduh je na višim visinama znatno ređi, a nivo kiseonika niži, pa je svaki avion ima sistem koji održava nivo pritiska prisutnog na 1.500 do 2.500 metara nadmorske visine. 

Nagli pad pritiska mogao bi ozbiljno da naškodi putnicima (dolazi do hipoksije koja može da prouzrokuje oštećenje mozga), ali je dobra stvar što do komplikacija takve vrste dolazi vrlo retko. 

“Avionske nesreće usled pada pritiska se dešavaju vrlo retko, čak i kada dođe do nagle dekompresije ili se pojavi rupa u avionskoj kabini”, navodi pilot Patrik Smit, autor knjige “Cockpit Confidential”. 

Ako se kabinski pritisak spusti ispod određene granice, putnicima se dodeljuju maske čija se količina kiseonika troši za nekoliko minuta. Iako ovo vreme trajanja deluje izuzetno kratko, Smit navodi da je i više nego dovoljno da se avion brzo spusti na bezbednu visinu od 3.000 metara. 

Putnci zato ne bi trebalo da paniče jer to “propadanje” i treperavi osećaj u stomaku imaju svoju svrhu. 

Ali šta ako se, na primer, nalazite na Himalajima, gde je nemoguće naglo spustiti avion? 

“Piloti će svakako pratiti unapred određene putanje, namenjene postepenom spuštanju pritiska. Čak i u planinama, uvek postoji mogućnost da dosegnete bezbednu visinu, pre nego što se kiseonik u maskama potroši”, zaključuje Smit.

Izvor: b92.net

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage