Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

16. 03. 2017.

Ovo su najfacinatnija mesta na Zemlji

Pećine koje osvetljavaju svici, mostovi od korenja u džungli, "Kapija pakla" koja gori već decenijama... Ela Morton gaji posebnu strast prema neobičnim i bizarnim mestima, koja sakuplja za sajt "Atlas Obscura".

Ovo su najfacinatnija mesta na Zemlji

foto: blic.rs

Od hramova od pivskih boca na Tajlandu preko Černobilja do Talasa u Ajsbahu (Minhen) za ljubitelje surfovanja - Atlas Obscura predstavlja neobična, otkačena i bizarna mesta i stekao je veliki broj fanova. Zajedno sa osnivačima sajta, Australijanka Ela Morton napisala je knjigu pod naslovom "Atlas Obscura: Vodič istraživača do skrivenih čuda sveta" (Atlas Obscura: An Esporer’s Guide to the World’s Hidden Wonders"), koji sadrži tekstove o 700 različitih mesta na svetu.

Na marginama Teh-festivala SXSW u Ostinu (Teksas) razgovarala je o njima s novinarom nemačkog lista "Velt".

Na pitanje koje je najbizarnije mesto na koje je naišla odgovara:

- Ima toliko bizarnih mesta! Jedno od najzanimljivijih je verovatno "Kapija Pakla" u pustinji Turkmenistana, rupa prečnika 70 metara iz koje kulja vatra. Nastala je 1971, tokom bušenja sovjetskih geologa koji su tragali za gasom. Naišli su na ogroman šupalj prostor. Bušilica je propala unutra, i nastao je krater. Zapalili su gas da bi predupredili opasnost. Krater gori već 45 godina.

 

"Kapija Pakla" nastala je prilikom bušenja gasa u Turkmenistanu
Foto: Stefan Krasovski / Wikipedia"Kapija Pakla" nastala je prilikom bušenja gasa u Turkmenistanu

Elino omiljeno mesto su Vaitomo pećine, u Novom Zelandu, gde je rođena.

- Veslate podzemnom rekom. Tavanica pećine izgleda kao zvezdano nebo, kao galaksija. Sva ta treperava svetla! To su svici u stadijumu larve, noćno nebo od insekata - priča oduševljeno.

Prema rečima mlade autorke, knjiga, koja je urađena u formatu A4 i ima 480 stranica, nije zamišljena kao turistički vodič, već kao zbirka 700 mesta koja treba da pokaže šta je sve moguće na svetu.

- Da biste nešto otkrili, ne morate da obiđete posla sveta. Čitalac treba da se zapita: ima li nešto neotkriveno u mojoj ulici, u mom kraju, u mom gradu?

Osnovna osobina ljudi koji posećuju sajt jeste radoznalost, zanimanje za neobično i ekscentrično. Oni putuju tamo gde mogu da vide nešto veoma zanimljivo, na primer, u Černobilj.

- Oni odlaze na mesta koja drugi turisti zaobilaze. To je jedini način da sretnu ljude koji u dvorištu iza kuće grade zamak - kaže Ela.

 

Vaitomo pećine u Novom Zelandu osvetljavaju larve svitaca
Foto: ProfimediaVaitomo pećine u Novom Zelandu osvetljavaju larve svitaca

Simpatična devojka otkriva da ljudi to rade na mnogim mestima, na primer, u Koloradu, ili u Španiji, gde je jedan monah proveo ceo vek gradeći katedralu u svom dvorištu. Reč je o lokalnim ekscentricima kojima je zajednička strast i posvećenost vlastitim projektima, koji traju veoma dugo, objašnjava ona.

- Ra Polet iz Novog Meksika kopa pećine. Niko ga ne tera da to radi. On to naprosto radi. To je njegov životni cilj. Mi odajemo priznanje takvim ljudima.

Mnoga mesta su na neki način povezana sa smrću: kosturnice, skeleti, groblja.

- Ima ih u katakombama u Parizu, na Malti i, pre svega, u Evropi. Vi Evropljani baš volite kosti! Mi želimo da prikažemo kako ljudi doživljavaju svet, a smrt je deo tog sveta. Ovde u SAD je to tabu tema, ali, na primer, u Rumuniji postoji "Happy Cemetery" (Veselo groblje), sa smešnim natpisima na nadgrobnim spomenicima. Na nadgrobnoj ploči čoveka koga je pregazio automobil nalazi se crtež koji prikazuje kako su ga pregazila kola. Da li je to nedostatak poštovanja? Pre bih rekla da je to originalan način da pokojnicima odaju počast - smatra Ela.

 

Mostovi od korenja u Čerapundžiju
Foto: Aršija Urfeja Boze / WikipediaMostovi od korenja u Čerapundžiju

Mnoga od mesta predstavljenih na sajtu i u knjizi su, na primer, muzeji koje vodi samo jedna osoba, recimo, Muzej viktorijanske umetnosti od kose u Misuriju, Muzej kunića u Kaliforniji, Muzej senfa u Viskonsinu. Ela otkriva da su mnogi takvi muzeji zatvoreni zato što vlasnici nisu zarađivali dovoljno, niko ih nije poznavao. Sada bi to moglo da se promeni.

Sledeće Elino odredište je sever Indije: Čerapundži.

- Tamo je veoma vlažno i zato je teško napraviti infrastrukturu. Ali, ljudi su našli način da naprave mostove od živog korenja, koje se pruža preko reke. Svaki čas otvaram tu stranicu. To je kao bajka koja se obistinila - kaže Ela.

 

Izvor: blic.rs

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage