Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Samnji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Pariz: Lokoti čuvaju večnu ljubav
Na Mostu umetnosti, sačinjenom od ljubavnih katanaca. Nigde na svetu ne vreba toliko Amorovih strelica.
На Мосту уметности, под шкртом купком срамежљивог фебруарског сунца које се помаља међу раскриљеним оловом облака, рађају зрели гроздови љубавних катанаца . Род се добро примио. Отежале ограде набрекле од начичканих локота.
Нигде на свету на једном месту не вреба толико Аморових стрелица у бришућем лету, стрела пожуде, из Купидоновог златног тоболца, умочених у слатку љубавну чежњу. Стотине хиљада блиставих ћилита забрављено је да никада више не буду откључани. Обесили се свом тежином кованој балустради око врата. Тоне љубавних заптивака прете да сруши рустичну ћуприју. Права љубав ионако руши све пред собом.
Асад и Мередит стигли чак из Њу Џерзија да обаве овај чин. Симон и Лорен су скокнули с париске периферије, Кевин и Жили из Брисела, Хамза и Карима из Марока. Сад ће бацити кључ у Сену. Тренутак да се овековечи. Џери, из Индијане, у инвалидским колицима, у чврстом љубавном загрљају држи своју непокретну Јулију. Анонимна девојка, у заклону од непожељних очију, тражи кутак где ће сама оковати тајну.
Нема више простора ни за копчу. Права љубав, ипак, увек пронађе своје место. Свакога дана ничу нови засуни. Спајају се, у једној тачки, традиција, романтика, сујеверје и лепота геста.
Марија и Орфеј шаљу у ваздух папирно срце напуњено топлим ваздухом, уз отворени аплауз широког аудиторијума. Док се заветују, Микијева хармоника проређених зуба цвили неку меланхоличну мелодију, по свечаним ритмовима сата с куполе Академије. Испод дрвених раздељака моста, ваља се подбула река. У Сени, чуварки љубави, огледа се Лувр, док промућурни продавци катанаца вребају муштерије.
Кад поискачу у први мрак, жути свици канделабра обасјају на клупи двоје који опчињени разгледају нови прстен на њеној руци. Клупица. Благо вече. Мирис воде. Топао дах. Пољубац. Треба ли, коме, уопште, нешто више? После ће и они да ставе канатац. Онда проверавају по неколико пута колико су чврсто закључали своју љубав.
Кажу да традиција потиче из Врњачке Бање, од учитељице Наде која је на овај начин желела да сачува сећање на велику љубав, официра Рељу, од кога су се раздвојили вихори Првог светског рата. После се овај обичај ширио даље, по Европи и свету, ау последње време стигао и до престонице љубави и уметности
Градске власти су се забринуле да оволика количина љубави не сруши мост, па размишљају да раскатанче онолике везе. Засада се на то још нису усудили. Било је, ипак, оних који су, под окриљем ноћи, крали помало туђе среће, попут вајара Лориса Греоа који је откинуо и истопио 130 килограма катанаца за своје уметничко дело. Убрзо, међутим, освану нови.
На њима Ануш и Фарук, Менди и Сабрина, Сораја и Никола, Џеф и Џеки, Марија и Кевин, Џон и Зое, Фабио и Ванеса, Цујоши и Хироми, Фелипе и Фернанда, Хавијер и Марта, Карло и Софија. Мира и Драган уписали 24. октобар 2013. Неко наведе датум кад је прошао овуда, неко онај најважнији у животу.
Цртају срца, гравирају имена, утискују поруке. Управо венчани. Мојој драгој, на шпанском. И нешто на арапском. У розе обојени катанци. И они обични, за сваки дан. Неки с шифром, други с кључем. Један кључић на ланчић око врата, за успомену, други, за вечност, у реку. Неки катанци, временом, зарђали. Љубав им се добро држи.
Izvor: Novosti
Komentari (1)
ostavi komentarkatanac, bre!
Pod hitno doneti efikasan Zakon o zaštiti srpskog jezika! Crtaći za klince, filmovi, emisije... Imamo li mi jezik i pismo, ili ćemo koristiti tuđi? KAKAV BRE LOKOT!!!!????
Odgovori