Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

21. 06. 2018.

Kako su sedamdesetih zamišljali navigacioni uređaj

Pre GPS navigacije vozači su se dovijali na razne načine kako bi stigli do željenog odredišta, a najčešće su se oslanjali na odštampane mape i lokalno stanovništvo koje bi pitali za pravac. Ipak, čak i u 1970-tim zabeleženi su pokušaji da se napravi automobilski navigacioni uređaj koji bi pomogao vozaču da se snađe na ruti koju ne poznaje.

Kako su sedamdesetih zamišljali navigacioni uređaj

Foto:b92

Iz današnje perspektive, kada su nam u vozilima na raspolaganju raznovrsne navigacije, od fabričkog uređaja, pa do obične Google Maps aplikacije na smartfonu, teško je zamisliti da su vozači decenijama kretali na put u nepoznato naoružani samo papirnim auto-kartama.

I tada se razmišljalo o uređajima koji bi navodili vozača na pravi put i govorili mu gde i kada treba da skrene, ali svi pokušaji da se konstruiše nešto nalik današnjoj navigaciji bili su osuđeni na propast sve dok GPS tehnologija nije postala široko dostupna.

Međutim, početkom 70-tih godina 20. veka pojavila se preteča savremenog navigacionog sistema koja je za navođenje koristila tada već rasprostranjene radio-kasetofone u automobilima.

Sistem je sa današnje tačke gledišta bio veoma komplikovan i relativno beskoristan, ali je sa istorijskog aspekta značajan kao rani pokušaj da se vozaču olakša putovanje po nepoznatim saobraćajnicama.

Screenshot YouTube
Screenshot YouTube

Kasetna navigacija funkcionisala je tako što bi se uputstvo za svaku pojedinačnu rutu (na primer, od aerodroma do nekog velikog hotela u centru grada) snimilo na kasetu, koja bi se puštala na početku vožnje kako bi vozač usput znao gde i kada treba da skrene.

Na snimljenom uputstvu postojali su zvučni “bip” signali različite dužine koji se aktiviraju svaki put kada dolazi do promene pravca kretanja. Ove signale detektovala bi specijalna upravljačka jedinica u kabini automobila koja je povezana sa meračem pređene kilometraže.

U zavisnosti od dužine zvučnog signala koji se emituje, uređaj je određivao pređenu kilometražu i vremenski interval posle koga treba emitovati naredno uputstvo vozaču.

Screenshot YouTube
Screenshot YouTube

Na demo snimku iz 1970-tih navodi se da je ovaj tip navigacije bio univerzalan i da je mogao da se koristi u različitim modelima automobila, pod uslovom da upravljačka jedinica ima tačnu informaciju o dimenzijama guma koje vozilo koristi. Taj podatak bi dobijala preko dodatne male štampane ploče koja je sadržala podatke o određenom modelu.

Iako je ova tehnologija za to vreme bila impresivna, a ideja ispred svog vremena, kasetna navigacija nije nikad odmakla dalje od prototipa.

Jedna od najvećih prepreka njenoj široj upotrebi bila je ta što je funkcionisala samo na tačno definisanoj ruti, pa bi pri najmanjem odstupanju sa unapred definisanog puta (zbog radova na kolovozu ili nečeg sličnog) bila potpuno beskorisna pošto ne bi mogla da odredi trenutnu lokaciju vozila.

Izvor: b92.net

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage