Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

25. 01. 2019.

Dvanaest NAJOPASNIJIH životinja Rusije

Rusija se najčešće ne povezuje sa opasnim životinjama. Ipak, u njoj živi bar dvanaest vrsta čije pripadnike ne biste želeli da sretnete. Štaviše, mnogima od njih čovek može da postane i - ručak.

Dvanaest NAJOPASNIJIH životinja Rusije

foto: blic.rs

Mrki medved

Jedna od najvećih i najopasnijih kopnenih zveri. U Rusiji nastanjuje gotovo ceo šumski pojas, izuzev njegovih južnih predela. I pored nezgrapnog izgleda, mrki medved trči izuzetno brzo, do 50 km/h, izvanredno pliva i dobro se penje po drveću. Odrasli medved jednim udarcem šape može da slomi kičmu divljem biku.

Prema približnim ocenama danas u svetu ima oko 200.000 mrkih medveda, i većina njih, oko 120.000, obitava u Rusiji.

Ipak, mrki medved napada ljude krajnje retko: ako ga uznemire u zimskom brlogu, ako je ranjen ili zatečen sa plenom. Naročito su opasne ženke sa mladuncima.

Beli medved

Beli medved
Beli medved

Beli medved je tipičan stanovnik Arktika. Najkrupniji je predstavnik ne samo porodice medveda, nego i svih grabljivih zveri. Neki mužjaci su dugački i po 3 metra, a teški preko 700 kilograma. I pored ogromne težine i prividne tromosti, beli medvedi su čak i na kopnu brzi i vešti, a u vodi slobodno rone i mogu lako i dugo da plivaju.

Za razliku od svojih srodnika-svaštojeda, beli medved je grabljiva zver koja stalno lovi krupne životinje. Njegova glavna žrtva su arktičke foke. U lovu na foke medved ispoljava zadivljujuću dovitljivost i snalažljivost: svojoj žrtvi se prikrada po ledu ili je vreba i lovi u vodi. Kao lovac je vrlo strpljiv: nekoliko časova može da se prikrada plenu ili da leži pored rupe u ledu čekajući foku da izroni i uzme vazduh.

Beli medvedi često zalaze u naselja na ruskom Severu i ponekad napadaju ljude. Dešavalo se i da beli medved u takvim situacijama pojede čoveka.

Beli medved je upisan u međunarodnu „Crvenu knjigu“ (spisak izuzetno ugroženih životinja).

Amurski ili usurijski tigar

Jedan od najmalobrojnijih predstavnika porodice mačaka. Zovu ga još i „najseverniji tigar“. Nastanjuje jugoistok Rusije, obale reka Amur i Usuri u Habarovskom i Primorskom Kraju. Upisan je u „Crvenu knjigu“.

Usurijski tigar je velika mačka egzotčnih šara, koja po snazi i sili nema sebi ravnih u čitavom životinjskom carstvu. To je jedan od najvećih kopnenih predatora na planeti, ali je u isto vreme i vrlo ranjiv, i pored svoje veličine i ogromne fizičke snage. A snaga mu je tolika da ubijenog konja može da vuče po zemlji preko 500 metara. Po snegu razvija brzinu i do 80 km/h. Samo gepard je brži od njega.

Usurijski tigar je prikazan na zastavi i grbu Primorskog Kraja, kao i na mnogim heraldičkim simbolima gradova i oblasti ovog kraja. Mnoge narodnosti ruskog Dalekog Istoka poštuju ga kao svetu životinju.

Snežni leopard

Snežni leopard je dugačak od 110 do 125 cm, a težak 20-40 kg. U porodici mačaka on ima proporcionalno najduži rep, koji mu je dugačak kao tri četvrtine tela.

Spada među životinje koje obitavaju na najvećim nadmorskim visinama. Snežni leopard je samotnjak. Najaktivniji je noću, kada luta po visokim planinskim platoima u potrazi za plenom. Kada ulovi plen, pojede svega 2-3 kg mesa, a obilne ostatke hrane napušta i više se ne vraća po njih.

Snežni leopard je upisan u Crvenu listu Međunarodne unije za zaštitu prirode kao krajnje ugrožena vrsta kojoj preti izumiranje (najviša kategorija zaštite).

Ris

Ris je najseverniji predstavnik porodice mačaka. Sreće se čak i iznad Severnog polarnog kruga. Telo mu je snažno i nabijeno. Vrlo je vešt, odlično se penje po drveću i stenama, brzo trči, pravi velike skokove (od 3,5 do 4 metra), prevaljuje velike razdaljine i dobro pliva.

Risovi imaju poseban ritual pozdravljanja prilikom susreta: najpre onjuše nos jedan drugome, a onda se odmaknu pa se iz zaleta snažno udaraju glavama.

Ris obično ne napada čoveka, ali kada je ranjen postaje opasan i nanosi lovcu ozbiljne povrede zubima i kandžama.

Vuk

Vuk je najkrupnija životinja u porodici svojih srodnika: težak je 86 kg, dužina tela (bez repa) dostiže 160 cm, a rep mu je dug 52 cm. Vuk se uglavnom hrani krupnim papkarima.

Vukovi imaju odlično razvijen jezik gestova (mimika, položaj i pokreti repa, glave, ušiju, tela i dr) koji ujedinjuje čopor i pomaže mu da dejstvuje usklađeno. U čoporu je obavezna ceremonija pozdravljanja, svi ukazuju poštovanje predvodniku: približavaju mu se puzeći, povijenih ušiju i polegle dlake, ližu mu njušku i oprezno je grickaju.

Vuk je izvanredno fizički građen. Ne kaže se bez razloga da „noge vuka hrane“. Na kratkom rastojanju on može da razvije brzinu od 60, a u skoku i do 80 kilometara na čas, ili drugačije rečeno: 22 metra u sekundi!

Dva vuka mogu zubima da usmrte jelena ili mladog losa teškog 150-180 kilograma.

Vuk je tradicionalni junak ruskih narodnih bajki.

Divlja svinja

Divlja svinja
Foto: privatna arhiva / Privatna arhivaDivlja svinja

Predak domaće svinje. Od praistorijskog doba se smatralo da je meso ovih brzonogih i svirepih životinja pravi specijalitet. Divlja svinja nastanjuje velike teritorije evropskog dela Rusije, Kavkaz i Južni Sibir. Na planini Tjan-Šan obitava na nadmorskoj visini od 3300 m.

Pametna je, lukava, ume da napadne, zato je bolje ne izazivati je, jer onda postaje pravo „oruđe“ osvete.

U heraldici je divlja svinja simbol odvažnosti i neustrašivosti.

Šarka

Najrasprostranjenija otrovnica u srednjem pojasu Rusije. Jedina je zmija koja se sreće daleko na severu (čak do 68 stepeni severne geografske širine) zbog svoje otpornosti na niske temperature. Otrov joj je smrtonosan i sličan je otrovu zvečarke.

Kada je dan topao i sunčan, šarke se greju ležeći mirno negde na starom panju ili čak na utabanoj šumskoj stazi. Po tmurnom i prohladnom vremenu kriju se u nekom zaklonu. Postaju aktivne noću, kada love glodare i druge životinje.

Šarka je oprezna zmija, ne voli da je uznemiravaju i uvek gleda da izbegne susret sa čovekom. Pa ipak, svake godine raste broj nastradalih od ujeda šarki. Samo u evropskom delu Rusije registruje se nekoliko hiljada slučajeva godišnje.

Žderavac

Jedan od najkrupnijih predstavnika porodice kuna: mužjaci su dugački 65-100 cm i teški od 8 do 20 kg, a rep im je dugačak otprilike kao četvrtina dužine tela. U Rusiji nastanjuju ceo Sibir i severnu polovinu njenog evropskog dela. Žderavac je predator, spreman da pojede svaku živu ili uginulu životinju na koju naiđe, ali najradije se hrani mesom papkara. Najčešće žrtve žderavca su severni jelen i los.

Ova grabljiva zver ima zadivljujuća čula: na obali smrznute reke žderavac po mirisu može da oseti mrtvu ribu duboko u snegu, i to sa debelim slojem leda na površini, i da je za samo nekoliko minuta otkopa snažnim potezima šapa, naoružanih oštrim kandžama.

Lukavstvo, snalažljivost i promućurnost u bajkama severnih naroda pripisuje se upravo žderavcu, a ne lisici.

Crna udovica

crna udovica
Foto: A. P. / RAS Srbijacrna udovica

Otrovni pauk, sreće se u južnim regionima Rusije i na Uralu. Ujed ženke može biti smrtonosan za čoveka i životinje kao što su konj ili kamila.

Crna udovica češće ujeda ljude i životinje u vreme migracije ženki (jun i jul). Ovaj pauk je veoma plodan: primećeno je da periodično (jednom u 10-12 ili 25 godina) dolazi do masovnog razmnožavanja ove vrste, piše "Ruska reč".

U trenutku ujeda najčešće se odmah oseti oštar bol koji već kroz 15-30 minuta zahvata celo telo. Otrov crne udovice je 15 puta jači od otrova zvečarke, a ona je jedna od najotrovnijih zmija na svetu.

Som

Krupna slatkovodna riba. Živi u rekama i jezerima evropskog dela Rusije, izuzev basena Severnog ledenog okeana. Poznati su slučajevi kada su u donjem toku Volge ribari izvlačili gigantske somove teške oko 300 kg.

Ispostavlja se da je najveći evropski som ljubitelj ljudskog mesa, i o tome postoje istorijska svedočanstva. Još u srednjem veku som je bio poznat po tome što je pored svoje uobičajene trpeze voleo da degustira ovcu ili psa, a ponekad i da okusi bezbrižnog kupača. Veliki som od dva metara može lako da proguta dete, ili da odvuče u dubinu odraslog čoveka.

Ajkula

Foto: Wikipedia

Rusija je okružena mnogim morima koja pripadaju akvatorijama Tihog, Severnog ledenog i Atlantskog okeana. Među njima su tihookeanska mora najbogatija po vrstama i broju ajkula opasnih po čoveka, piše Ruska reč.

U njihovim vodama živi 7 porodica sa 12 vrsta ajkula. Ovde se mogu sresti ajkule-ljudožderi kao mako ajkula, sivo-plava ajkula, čuvena velika bela ajkula, koja može biti dugačka šest metara, kao i gigantska čekić-ajkula.

Izvor: blic.rs

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati