Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Samnji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Vremešni gorštaci samuju u planinskim zabitima Babušnice
Čamotinjo, i bogu si teška
Gotovo je - Više od 300 starina prepušteno sebi jer je nedavno zatvoren Centar za socijalni rad.
s
Teška muka Božika Petković iz babušničkog sela Zavidince uveliko je zakoračila u desetu deceniju života
Iako većina boluje od teških bolesti i jedva čekaju dan kada će, kako kažu, izaći bogu na istinu, najviše ih ubija samoća.
Od nedavno je prestao da radi i Centar za socijalni rad Babušnice, koji je finansijski pomagala opština, pa će i tih 200 "srećnika" uskoro ostati bez posete gerontodomaćica, jedinih gostiju koji su doskora kucali na njihova vrata.
Retko ko ih obilazi
Božika Petković iz babušničkog sela Zavidince uveliko je zakoračila u desetu deceniju života. Živi sama, skoro da se uopšte ne kreće, u kući čiji su zidovi odavno pocrneli od dima.
a
Pomoć stiže iz rasejanja
Osim gerontodomaćica, onemoćale i bolesne gorštake obilaze i članovi Udruženja žena „Lužničke rukotvorine", koje su pokrenule akciju za pomoć ovim nesrećnicima.
- Potresne su sudbine tih ljudi - priča predsednica ovog udruženja Karolina Stamenković. - Da bismo im nekako pomogli, animirali smo i naše zemljake koji žive u inostranstvu. Već smo dobili neke donacije iz Kanade i Australije i obezbedili pet šporeta na drva. Podelili smo i pakete sa hranom.
I Stamenkovićeva kaže da je ovim ljudima, osim gladi, hladnoće i bolesti, najteže pada samoća.
- To je i potpuno razumljivo, s obzirom na to da je većina nepokretna, vezana za jednu prostoriju, pa veoma često nemaju nikog sa kime bi porazgovarali - kaže Karolina.
Gerontodomaćica Suzana Petrović, koja svakodnevno brine o 14 najugroženijih meštana sela Zavidinci, kaže da baka Božiku obilazi svakodnevno.
- Druge bake obilaze rođaci, donose nešto hrane, dok je baka Božika potpuno sama - kaže Suzana. - Ima neke rođake, ali oni retko dolaze. Ne može sama da se hrani, niti da se kreće. Dobrinka Grozdanović kreće se pomoću dva štapa i živi sama u selu Malo Bonjice. Iako ni sama više ne zna od čega sve boluje, kaže da, ipak, nekako uspeva sebi da pripremi nešto za jelo. U ostalim poslovima pomaže joj gerontodomaćica Vera Krstić, koja živi u susednom selu Veliko Bonjince.
- Ne čujem, čir sam imala, pa je prso - priča nam baka Dobrinka, koje je sabrala osamdeset i četiri leta. - Otkako mi je ćerka poginula, srčani sam bolesnik. Imam sina, ali on retko dolazi, jer ne može zbog posla. I on ima svojih muka, porodicu, nezaposlenu ženu i razumem što me češće ne obilazi.
Pomoć više nego potrebna
Gerontodomaćica Vera kaže da Dobrinka dosta radi sama.
- U kući nema vode, pa joj je ja donosim - priča Vera. - Donosim joj i drva. Želim da joj pomognem i u bilo čemu drugom, da skuvam ili operem, ali ona to ne dozvoljava. Pre nekoliko godina je polomila kuk, ali ga nikada nije operisala. Nije želela, jer je bila u velikoj žalosti za ćerkom, nadajući se da će i sama uskoro poći za njom. Ali živ čovek u grob ne može. Najveća joj je uteha kada mi priča uspomene iz svog života, o tome kako se nekada živelo, o svojoj pokojnoj ćerki, o svemu drugom što joj ponekad izmami osmeh na lice.
Izvor: PRESS
Nema komentara.