Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Danijela Gnjatović iz Paraćina pronašla mnogo dobar izum:

18. 12. 2011.  - Autor: Lana Marić

Sedi kod kuće i lepo zarađuje

Sama svoj gazda: U podrumu porodične kuće uzgaja bukovače, koje ne samo da su zdrave već omogućavaju i lepu zaradu.

s
Svakog jutra kad se probudi Danijela Gnjatović (40) iz Paraćina obilazi svoje „bebe". Žive i rastu u podrumu, izviruju iz panjeva i džakova, a za svaki trenutak poklonjene ljubavi vraćaju višestruko.
„Bebe" su gljive bukovače. Ova dama uzgaja ih nešto manje od godinu dana. Iako je ovu delatnost zamislila kao „daj bože da preživim", shvatila je da može solidno da zaradi.
Iako je dete sa beogradskog asfalta, sa pečurkama se druži od detinjstva. Najpre ih je s roditeljima brala u selu Buljane, očevom rodnom kraju, a kada je odrasla, odlučila je da malo i eksperimentiše. O samoj proizvodnji saznala je štošta iz brošure koju je dobila na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, a zatim je pomogla ocu da zasnuje malu proizvodnju. U početku posao je trebalo da podmiri samo kućne potrebe.
- A onda sam se razvela i sa ćerkom vratila u svoju kuću u Paraćinu - kaže Danijela. - Nisam imala posao, ali ni želju da sedim i čekam. Palo mi je na pamet da bi uzgoj bukovače mogao da bude isplativ, da bih mogla da ih prodajem umesto da višak poklanjam komšiluku i prijateljima. Najpre sam iznela krš iz podruma, a zatim uradila termoizolaciju i ventilaciju. Gajenje gljiva ne zahteva velika ulaganja, praktično jedini trošak su najlonski džakovi, slama i sam micelijum...
a

Ništa ipak ne pada s neba

Danijela se do sada bavila raznim poslovima, nikada ne čekajući da joj neko nešto obezbedi. Smatra da ništa ne pada sa neba, pa joj nikada nije bilo teško da radi i više poslova. U Beogradu je radila na grafičkoj pripremi lokalnih oglasa, pravila je bižuteriju, radila je kao agent osiguranja. Mnogi je znaju i kao ženu sa kamerom u ruci, jer je često snimala lokalne svadbe i druge svečanosti. Sem toga, u svom plasteniku uzgaja i zdravu hranu, a proizvodnja bukovače je njen poslednji projekat.

U podrumu, pod hladnim neonskim svetlom, bukovača raste i proviruje iz stotinu džakova i drvenih panjeva. Proizvodnja je jednostavna. Najpre se slama isecka i prokuva, a zatim se slaže u džakove. Red slame, red micelijuma, pa sve dok se džak ne napuni. Takva vreća rađa tri do četiri meseca, a onda se baca i puni nova. Od zasejavanja do prve berbe prođe jedva mesec dana.
- Panjevi su zanimljiviji, ali sam period rasta traje duže - objašnjava nam ova preduzimljiva žena. - Ponekad i celu zimu. Ali je zato sam panj aktivan tri do četiri godine i ne mora kao džak da se menja svakih nekoliko meseci.
Bukovače rađaju bez prekida, a seju se u turnusima. Džakovi se zasejavaju na 15-20 dana, kada se jedni izrode, drugi već uveliko stižu za berbu. Ako su u podrumu dobri uslovi, praktično i nema mrtve sezone. Svetlo im je potrebno svega sat ili dva tokom dana, ali je veoma važno orošavanje. Idealna vlažnost je 85 odsto, što Danijeli praktično predstavlja i jedinu stalnu obavezu. Leti prska podrum dva puta dnevno, a zimi samo jednom, oko podneva. Nema previše posla, zarada nije loša, a najvažnije u svemu je to što ste praktično stalno kod kuće.
- Od ovog posla može da se preživi, ali ne i da se obogati - kaže. - Ipak, trud nije veliki, zbog čega i planiram da proizvodnju proširim na još dve hale. Naravno, kao i u svakom drugom poslu, najvažnije je tržište, a prosečna cena iznosi 250 dinara za kilogram. Sem toga, bukovače su izuzetno zdrave, pa se trudim da barem jedan obrok dnevno pripremim od njih. Dobre su za imunitet, popravljaju krvnu sliku, ne prskaju se i savršeno su čiste.
Iako nema stalan posao, Danijela se uglavnom oslanja na sebe. Nikada nije konkurisala za neku subvenciju države, ne uzima kredite i ne voli da se zadužuje.
- Radije ću da „rastežem" sto dinara koje sam sama zaradila, nego da pozajmljujem, pa da onda lupam glavu od čega i kako da vratim - skromno će Danijela.

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage