Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Neobičan san promenio život porodici nadomak Kuršumlije

11. 12. 2011.  - Autor: Biljana Roganović

Što ne znaju živi, ukažu mrtvi

Preduzimljiv duh: Miladin Milosavljević sanjao pokojnog dedu koji mu je pokazao gde treba da kopa da bi pronašao majdan.

s

Treba samo kopati: Bračni par na radnom mestu

„Pre tačno jedanaest godina, kada smo jedva sastavljali kraj sa krajem i živeli od skromnog poljoprivrednog imanja, sanjam ti jedne noći pokojnog dedu. Došao, izveo me u dvorište i odmah ispod kuće pokazao mi gde da kopam. Rekao je da na tom mestu postoji majdan i da je našim mukama kraj."
Ovako Miladin Milosavljević iz kuršumlijskog sela Dedinac opisuje san koji im je umnogome promenio život. Čim se tog jutra probudio, počeo je da kopa upravo na mestu na koje mu je u snu pokazao deda. I tada se to pojavilo...

San postao stvarnost

- Prosto sam se prenerazio kada sam nakon nekoliko udarca motikom ugledao kamenu ploču - priča nam Miladin. - Odmah sam pozvao suprugu Vesnu i bukvalno smo počeli da skačemo od sreće. Nisam mogao da poverujem da je moj san u stvari realnost. Od tada pa sve dosad živimo od majdana koji se prostire kroz naše imanje!
s
Milosavljević se nadaleko pročuo po kvalitetnom kamenu koji ručno vadi sa svog imanja. Priznaje da je i pre ovog neobičnog sna pokušavao da pronađe majdan, slutio je da postoji, ali je svaka njegova potraga ostala bez rezultata.
- I taman kada sam odustao, deda me je opravio. Sada sasvim solidno živimo od toga. Držimo pola Srbije i nema dana da nas neko ne traži ili ne naruči određenu količinu kamena. Ponekad ne možemo da postignemo sve i na vreme završimo porudžbine. Našim kamenom popločano je sve u okolini. Mnoge crkve, konaci, etnokuće, dvorišta... Pokazalo se da je izuzetno kvalitetan. To smo saznali tek kada su nam se obratili iz Kruševca jer su hteli da obnavljaju crkvu Lazaricu. Odneli su uzorak i ispitali njegov sastav na Institutu u Kragujevcu. Ispostavilo se da je najbolji od svih koje su proveravali. On je čist kvarc i pesak. Ti naučnici sa Instituta su nas i uputili po kojoj ceni da ga prodajemo. Do tada su nas drali, što se kaže, kao jare šljivu. Nismo znali da kamen košta, već smo ga davali budzašto - priča ova poštenjačina, i dodaje da je najvažnije u životu imati meru:
ss

Ima kamena, nema puta

Milosavljevići se jedino žale na loš put do sela, koji im ometa prodaju.
- Teško se stiže dovde - kaže Miladin. - Zato smo kuršumlijskoj opštini nudili da damo kamen iz majdana, odnosno šut, da barem malo urede put. Oni ne pristaju. Dođe mi na kraju da sam to uradim. Nismo mi jedini kojima taj put treba. Mnogo sela gravitira ovde. Doduše, sve je manje mladog sveta u njima. Mislim da kada bismo se svi malo potrudili, mogli bismo da poboljšamo uslove života ovde i da sprečimo dalje iseljavanje.

- Mi uvek radimo onoliko koliko možemo. Ne preterujemo. Ne valja kada je čovek alav, jer mnogo para brzo ode. Za normalan život sada imamo, ne razbacujemo se i, uvek kada nam prifali novac, bacamo se na posao - priznaje on.
A za život u ovom planinskom selu, do kojeg stižu samo najuporniji, lošim makadamom uz velike strmine, ne treba mnogo. Ipak, vremenom se porodica proširila, deca porasla, unučići stigli, pa je i novac sve potrebniji.
- Po mojoj proceni, vadiće ovaj kamen i moji potomci, ako to budu želeli. Vidite, prostire se svom dužinom imanja. Nego, sačekajte da dozovem Vesnu, ne mogu bez nje da vam pokažem kako se vadi kamen - smeška se Miladin i prodornim glasom doziva sa vrha majdana suprugu, koja za tili čas dolazi.
- Ostavih posao u kući, jer sigurno ima neku porudžbinu čim se dere iz sveg glasa - kaže Vesna dok nam prilazi. Ponudi nas kafom koja je, kao i ostale potrepštine, smeštena u improvizovanoj kolibi u dnu majdana. Tada Miladin priznaje da većina posla oko vađenja kamena pripada Vesni.
- Radimo svakog dana, sem kada su veliki verski praznici. Ja sam ovde od jutra do 13 časova, a ona je u sve tri smene. Žensko je, zna bolje posao, a i što bih se ja potezao kada njoj nije teško. Doduše, kad je gužva, zapnemo oboje - šali se on i gleda sa ljubavlju u suprugu.

Pronašli i riblju krljušt

Povlači je ka sebi, pa grli, a ona se otima, valjda je sramota. Onda uzima budak, malo i da bi se pomerila od svog supruga, koji joj se sve vreme zavodnički smeši i počinje da vadi kamen.
- Od svega je najteže odvojiti šut. Ostalo je lako, ploče se same cepaju. Brzo može da se izvadi velika količina. Onda ih ređamo na gomile, merimo i čekamo da ih kupci preuzmu. Najveći izazov nam je bio kada smo pronašli riblju krljušt, kamen koji je izuzetno lep, ali oko kojeg treba više pažnje. Njega je manje i koristi se za zidove. Kada se izlakira, presijavaju se šare na njemu - objašnjava Vesna, koja je već postala stručnjak za kamen. Kaže da se sve lakše podnosi kada postoje sloga i razumevanje. - Nije mi teško da radim i u kući i ovde. Miladin se uvek šali, vidite i sami, pa nam brzo prođe vreme. Zna i on da potegne kada treba, ali nekako više voli da nadgleda posao i da komanduje. Ma takvi su planinci, već sam se navikla - komentariše ona.

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage