Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Da li će tvorac FAP-a napokon biti rehabilitovan?

27. 11. 2011.  - Autor: Zvezdana Gligorijević

Nisu mu oprostili uspeh

Stradao nevin: Pola veka nakon presude Radmilu Lavrenčiću, osnivaču pribojskog giganta, sud ponovo raspravlja o njegovoj krivici.

s

TVORAC PRIVREDNOG ČUDA Radmilo Lavrenčić, četvrti s leva

Pred Višim sudom u Užicu počela je rasprava o rehabilitaciji Radmila Lavrenčića, tvorca Fabrike za proizvodnju automobila FAP iz Priboja, koji je 1957. godine osuđen na osam godina zatvora zato što je poklonio „lend rover" tadašnjoj Narodnoj odbrani sreza Priboj i radio na baterije seoskoj osnovnoj školi u Kučanima!
Njegova supruga Ivanka Soldatović Lavrenčić, koja je podnela zahtev za rehabilitaciju, tvrdi da je to bio montirani politički proces, jer Radmilo nije dao da se FAP premesti u Sloveniju i Hrvatsku.
- Pedeset i četiri godine čekam na ovaj dan, da se ukine sramna presuda mom suprugu - rekla je Ivanka Soldatović Lavrenčić, supruga sada pokojnog Radmila. Osuđen je iz političkih, a ne iz ideoloških razloga, samo zato što nije dozvolio slovenačkim i hrvatskim političarima, koji su tada imali najviše uticaja u državi, da se FAP premesti u njihove republike.
Nju je pred sudom zastupala Dušanka Subotić Homen, ćerka advokata Slobodana Subotića, koji je pre više od pola veka branio prvog direktora FAP-a.

Dokazi volšebno nestajali

- Eto, moj otac ga je branio i nije uspeo da se izbori sa montiranim procesom - rekla je Dušanka. - Sada je red na mene da dokažem da je Radmilo bio nevin i da konačno završim ovaj slučaj.
U maloj sudnici Višeg suda u Užicu predsednica veća Radmila Rajić, koja je v. d. predsednika Višeg suda u Užicu, ispred sebe na stolu imala je obiman predmet iz 1957. o slučaju Lavrenčić.
- Pokojnom Radmilu sudio je sudija Stevanović iz Beograda, koji je do tada samo dva puta sudio u Užicu - navela je Subotić Homen. - I tužilac Sreten Živković poslat je iz Beograda da zastupa optužnicu koja je tada izmenjena, iako je tada u Užicu postojao tužilac. Sud nije uzeo nijedan od 24 dokaza koje je odbrana predložila. Nikada nije izvršeno veštačenje vrednosti automobila i radija, a dokazi koje je odbrana priložila volšebno su nestajali nakon dan ili dva. Tako je nestala i odluka Radničkog saveta kojom je odlučeno da se poklone „lend rover" i radio, kao i papir kojim je potvrđeno da je nabavku i carinu „lend rovera" platio srez Priboj.
Da je tu bilo političkog pritiska, potvrđuje i činjenica da je prvog dana suđenja celo Užice, preko razglasa, moglo čuti čitanje optužnice. Međutim, već drugog dana, kada je sam Radmilo davao izjavu, emitovanje je prekidano, da bi trećeg dana, kada je i doneta presuda, razglas bio potpuno isključen.
Radmilo je najpre osuđen na 15 godina zatvora. Odslužio je kaznu od tri godine, devet meseci i 17 dana, pošto je prethodno Ukazom o pomilovanju odluka o kazni preinačena na kaznu zatvora u trajanju od šest godina, da bi mu ostatak kazne potom u celosti bio oprošten.
- Radmilo Lavrenčić poginuo je pod čudnim okolnostima na autoputu Beograd-Batočina 29. maja 1967. godine, u teškoj saobraćajnoj nesreći - dodala je advokatica Dušanka.

Od kasabe napravio grad

Supruga Ivanka navela je da je posle rata radio je u Ministarstvu teške industrije, a za izvanredan rad u direkciji za sređivanje stanja u fabrici IMPOL u Sloveniji 1950.  Prezidijum Narodne skupštine FNRJ odlikovao ga je i nagradio.
- Dve godine kasnije postavljen je za direktora FAP-a u Priboju - seća se Ivanka. - Tada je zatekao radionicu za popravku vozila i baraku sa nekoliko odeljenja. Radmilo je postavio koncept stvaranja nove fabrike. Nakon pripremnih radnji vezanih za izgradnju i opremanje hala i stambenog radničkog naselja, obuke radnika i otkupljivanja licence od „Saurer Werke" iz Beča, fabrika je puštena u rad. Godinu dana kasnije na velesajmu u Zagrebu već je ugovorena prodaja 700 kamiona, a prvih 100 vozila prodato je Turskoj. Takav uspeh nije ostano neopažen, te se i državni vrh zainteresovao za FAP. Franc Leskovšek pozvao je Radmila da pređe u Sloveniju u TAM, a istu ponudu dobio je i od Hrvata. Odbio je. Ostao je da živi i radi u mestu u kome je bilo 2.500 stanovnika i od koga je napravio varoš sa 30.000 stanovnika - navela je Ivanka.
Rasprava o rehabilitaciji biće nastavljena u decembru, a kao svedoci biće pozvani ljudi koji je trebalo da održe posmrtni govor. Zbog „preporuka drugova iz vrha" niko se nije usudio da se s njim biranim rečima oprosti.
- Na dan nesreće bila sam u bolnici, jer sam i sama bila povređena - rekla je Ivanka. - Nisam ni znala da postoji taj govor i da se niko nije usudio da ga pročita.

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage