Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Naš najstariji bokserski sudija seća se uspomena iz ringa

20. 11. 2011.  - Autor: Mirjana Avramović

Znao da sudi, znao i da bije

Pošteno, pa na sud: U sudije ga oterale sudijske nepravde, a poštena arbitraža mu je, osim brojnih priznanja, donela i razne nevolje. Delio pravdu: Posle 4.000 mečeva u karijeri, Dragomir Mijailović iz Ivanjice zamenio je bokserske rukavice leptir-mašnom i belim odelom

s
Malo je starijih gledalaca naše televizije koji se ne sećaju kultne emisije „Ipak se okreće" i uvodne špice u kojoj mladi bokser, nezadovoljan odlukom arbitra, nasrće na njega u ringu. I prave eskivaže delioca pravde, na kojoj bi mu i danas pozavideli bokserski treneri.
s
Ljubitelji sporta sećaju se Dragomira Mijailovića iz Ivanjice ne samo kao priznatog međunarodnog arbitra, sa skoro četiri decenije staža, već i kao vrsnog boksera koji je, svojevremeno, u dresu Radničkog iz Kragujevca bio i dvostruki šampion ringa. I sada, nakon toliko godina, rado se seća dogodovština iz ovog sporta, veštine koju mnogi i danas nazivaju plemenitom.
Ono što ga izdvaja od mnogobrojnih rivala, a imao je više od 4.000 borbi, jeste odluka da bokserske rukavice zameni leptir-mašnom i belim odelom i ostane u boksu na jedan potpuno drugačiji način.

Može i pošteno


- Počeo sam da sudim iz revolta, jer sam u karijeri često bio drastično oštećen - seća se i danas nasmejani Mijailović. - Rešio sam da se latim posla i pokažem kako može pošteno da se sudi. To mi je bila i smernica u radu. Trudio sam se da uvek pronađem ravnotežu i budem korektan. Naravno, znam da je svaki sudija čovek, samim tim i sklon greškama i previdima, ali mora da vodi računa o lepoti boksa, ponašanju samog boksera i atmosferi u publici. Uspevao sam da balansiram tako što sam uvek bio nešto stroži prema domaćem takmičaru i pokazalo se da upravo to stvara preko potrebnu ravnotežu.
A u karijeri se zaista suočio sa svim i svačim, uključujući i pokušaj podmićivanja. Bio je već zapaženi sudija u našoj zemlji kada su mu, osamdesetih godina prošlog veka, lokalni funkcioneri nudili novac u zamenu za rezultat. Ipak, nije se polakomio rekavši da nema tih para kojim bi se kupio njegov obraz ili ime. A zbog takvog stava, neretko je imao i puno problema. Seća se da je u Puli, za vreme stare Jugoslavije, satima sedeo u svlačionici čekajući da se raziđe razularena svetina, nezadovoljna pobedom beogradskog Radničkog nad njihovim pulenima. Ni tada, a ni kasnije, nije bilo uobičajeno da delioci pravde ostanu uspravni i presude u korist Srba usred Hrvatske, bez obzira na to što je pobeda bila apsolutno zaslužena. Ipak, izborio se vremenom za titulu najomiljenijeg delioca pravde među publikom, ali i za prestižnu nagradu najboljeg sudije na otvorenom bokserskom prvenstvu u Francuskoj.
s
- To je za mene zaista bila velika čast - i danas se ponosi nekadašnji AIBA sudija. - Ponosan sam što su me zvali da sudim jednom Stivensonu, jer je reč o jednom od najboljih boksera svih vremena. Ne pamtim koliko sam borbi u našoj zemlji sudio, ali znam da sam bio na svim važnijim mečevima. I pored toga što su sudije, po pravilu, uvek dežurni krivci, ne pamtim da sam imao većih problema. Takvim ne smatram i slučaj kada je mladi bokser pokušao da me udari na ringu, što su televizijske kamere zabeležile i televizija kasnije često emitovala.
Skoro da nema poznatijeg bokserskog imena iz zemlje i Evrope kojem Mijailović nije delio pravdu. Sudio je i u legendarnom meču na najstarijem međunarodnom turniru u Sofiji, kada su boksovali tadašnji svetski prvak, Rumun Voštag, i nekadašnji olimpijski pobednik, Kubanac Hernandez. Ipak, sećanja iz Pule su mu ostala nekako najupečatljivija.

Boks je nežan sport

- Došlo je do prekida meča nakon čega je publika krenula da se obračuna sa delegatom i trojicom mojih kolega - seća se naš sagovornik. - Logično, krenem da ih zaštitim, kada su me dvojica rmpalija, teška najmanje 150 kilograma, uhvatila ispod miške i posadili na stolicu. Rekli su mi da sedim mirno jer nemam ništa sa onim što se dešavalo. Poslušao sam ih, iako mi ni danas nije jasno šta se to tačno događalo.
Trenutno je angažovan u ivanjičkom Sportskom klubu „May gym", a najveća mu je želja da svoje bogato iskustvo kao boksera i sudije prenese na mlade.
- Dugo sam u ovom sportu i uveren sam da je boks nežniji od polovine drugih sportova - kaže. - Bio sam prisutan na hiljadu borbi i nikada nisam doživeo da se dvojica boksera potuku nakon meča. A kako je u drugim sportovima, svakodnevno možemo da vidimo na televiziji ili internetu.

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage