Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Ranko Jocić duže od šest decenija čeka pravdu

06. 11. 2011.  - Autor: Aleksandar Ćirić

Udba ga 40 dana držala u odžaku!

Amputacija: Bio je gimnazijalac i imao je samo 18 godina kada je, nakon torture posleratnih vlasti, ostao bez obe noge

s

STRADAO NA PRAVDI BOGA - Ranko Jocić sa suprugom

Ranko Jocić iz pirotskog sela Petrovac samo je jedna od brojnih žrtava bezobzirne torture koju su koristile posleratne vlasti.
Njega su kao osamnaestogodišnjeg mladića, 1949. godine, pripadnici ondašnje Udbe bez ikakvog razloga, suđenja ili presude, živog zazidali u odžak i tamo držali skoro 40 dana.
Nakon toga su ga pendrecima toliko tukli po stopalima da su lekari, da bi preživeo, kasnije morali da mu amputiraju obe noge. Iako je u međuvremenu rehabilitovan, od države nikada nije dobio ni dinar odštete. Ranko je duže od 60 godina težak invalid, a mučenje i torturu koju je preživeo teško da se mogu videti u najstrašnijim horor filmovima. Svega se i danas dobro seća, a grč na licu dovoljno govori o tome da njegove rane nikada nisu zarasle.

Stradao zbog svinje

- Ne znam zašto su me utamničili, ali pretpostavljam da je povod bio to što sam pokušao da sprečim jednog udbaša da nam odvede svinju iz dvorišta - priseća se čika Ranko. - Ušao je u dvorište i bez ikakvog objašnjenja odveo krmaču. Sustigao sam ga na drumu i zaustavio, a on mi je zapretio da će me pojesti mrak. Nije mi bilo zbog krmače, ali barem da je kao čovek došao u kuću, da kaže: takva i takva stvar, i da objasni. To je bio moj jedini greh. Usledilo je hapšenje i tamničenje sa neviđenom torturom. Najpre su me po tabanima besomučno tukli pendrecima. Onesvešćivao sam se od bolova, ali su me oni polivali kofama sa vodom kako bih se osvestio. Batinali su me toliko da su mi se tabani bukvalno rascvetali i od tada ne osećam noge. Kada me nisu tukli, vezali bi mi ruke iza leđa i noge i provukli ogroman kolac, pa su me tako ostavljali satima da visim.
a

Dokazano je da je bio žrtva komunističkog progona

Pirotski Okružni sud rehabilitovao je čika Ranka kao žrtvu progona komunističke vlasti političkih neistomišljenika. U rešenju o rehabilitaciji, koje je potpisao tadašnji sudija Okružnog suda u Pirotu Branislav Lukić, navodi se da je čika Ranko lišen slobode bez prava na sudsku zaštitu i donošenja ikakve sudske odluke, da je više meseci maltretiran i da su mu u pirotskoj bolnici amputirane obe noge, kao direktna posledica batinanja i mučenja koje je preživeo, a čemu je najviše doprinela brutalna metoda zatvaranja u odžak gde je proveo 40 dana.

Ipak, najteže muke su nastale kada su ga u zgradi tadašnje Udbe u Pirotu zatvorili u odžak i ostavili tamo duže od 40 dana bez kapi vode.
- Leđima sam se upro u jedan zid odžaka, nogama u drugi, i tako sam proveo dane i dane ne bi li priznao nešto o čemu pojma nisam imao - priča Ranko. - Nisu mi davali vodu, ponekad samo čorbastu hranu, da bih kasnije potpuno izgubio osećaj za vreme i prostor. U trenucima potpunog beznađa i očaja, kako bih preživeo, pio sam sopstvenu mokraću. Kada su me više mrtvog nego živog izvukli iz odžaka, preklinjao sam da mi kažu šta treba da priznam. Rekao bih im bilo šta, samo da me puste, ali su oni nastavili sa mučenjem.

A od Krcuna proteze!

Prema njegovim rečima, kada su videli da su mu noge potpuno poplavele i da je od tolikog batinjana po tabanima dobio gangrenu, odveli su ga u bolnicu.
- Lečio me je doktor Glišić - seća se naš sagovornik. - Bio je dobar čovek i pomagao mi koliko je smeo i mogao, da bi mi uz suze rekao da će morati da mi odseku obe noge da bi ostao živ. Kasnije su me prebacili u beogradski zatvor, gde sam, na urgenciju tada prvog čoveka Udbe Slobodana Penezića Krcuna, koji je pokažnjavao sve u Pirotu koji su me zverski mučili, dobio proteze.
Nakon toga su ga poslali u Vojvodinu, pronašli mu čak i neki posao, ali se potom, ipak, vratio u Pirot gde je uspeo da se zaposli i dočeka penziju.
- Sud u Pirotu me je rehabilitovao, što mi je donelo mir duši, ali ni dinara nisam dobio odštete za zversko mučenje zbog kojeg sam već šest decenija težak invalid - kaže čika Ranko. - Zbog dugogodišnjeg nošenja proteza kukovi su mi oslabili i sve se teže krećem, pa me, verovatno, čeka i operacija kukova za koju nemam para. Poslednjih desetak godina pisao sam svakome koga bih se setio, ali ne samo da me niko nije pozvao, već mi niko nije ni odgovorio. O nekakvoj odšteti više i ne razmišljam. Teško sam bolestan, imam problema sa srcem, šećerom i skoro da više i ne ustajem iz kreveta. Jedina želja mi je da vidim da pravda, na ovaj ili onaj način, ipak pobedi.

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage