Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

13. 03. 2017.

Zamrzavanje organa - spas za medicinu

Kada se izvade iz tela davaoca, bubrezi imaju ograničeni rok trajanja. Čak i ako se čuvaju u idealnim uslovima, posle 30 sati više nisu upotrebljivi. Srce i pluća mogu da “prežive” samo šest sati. Veoma je teško naći naći odgovarajućeg davaoca organa u blizini, pa je to i razlog što samo u SAD svaki peti donirani organ ne bude iskorišćen. Zamrzavanje bi moglo da reši ovaj problem, ali do sada nijedan ljudski organ nije preživeo ovaj proces.

Zamrzavanje organa - spas za medicinu

foto: blic.rs

Ovo bi uskoro moglo da se promeni, uveren je Džon Bišof sa Instituta za medicinsku tehniku Univerziteta Minesote u Mineapolisu.

- Prodor je nadohvat ruke - smatra ovaj biomedicinski tehničar, koji je razloge svog optimizma opisao u članku objavljenom u najnovijem broju časopisa “Science Translational Medicine”.

On tvrdi da su naučnici uspeli da zamrznu arterije i srčane zaliske svinja i da ih ponovo odmrznu. Ljudski organi, na primer, bubreg, ipak su mnogo veći.

Problem je, pre svega, u tome što led uništava ćelije (zbog toga se i jagode nakon zamrzavanja pretvaraju u gnjecavu kašu).

- Voda se širi prilikom stvaranja kristala i stvara pukotine u tkivu i ćelijama - objašnjava Hajko Cimerman, načelnik Frauenhoferovog instituta za biomedicinsku tehniku u Zulcbahu (Nemačka).

Osim toga, tokom procesa zamrzavanja, sastojci tečne unutrašnjosti odvajaju se jedni od drugih, dok sa spoljne strane deluju osmotske sile, izvlačeći tečnost iz ćelija.

Kod pojedinačnih ćelija Cimerman i njegov tim rešili su ove probleme. Poslužili su se metodom koju koristi šumska žaba (Rana sylvatica): na temperaturama ispod nule žaba zamrzava dve trećine svoga tela, dok joj organi rade u štedljivom modusu. Zamrzavanje vitalnih organa sprečava ekstremno visokim koncentracijama šećera, nekom vrstom antifriza. Kriobiolozi su snizili tačku mržnjenja veštačkim “antifrizom” i tako sprečili stvaranje leda. Međutim, izgledi da će se pokušaj primene iste metode na tkiva završiti uspešno nisu veliki.

- Organi i mišići se sastoje iz mnoštva različitih vrsta ćelija, a sve one imaju različite karakteristike kada je u pitanju smrzavanje - kaže Cimerman, piše "Frankfurter algemajne cajtung".

Dok, recimo, možete sprečiti stvaranje leda u vezivnom tkivu, nekoliko mikrometara dalje, u mišićnoj ćeliji, taj proces je često nezadrživ. Osim toga, većina krioprotektivnih supstanci su toksične.

Da bi uklonili prepreke na putu do ispunjenja sna o duboko zamrznutom organu, kriobiolozi su krenuli u potragu za novim uzorima. Našli su ga u arktičkom insektu Cucujus clavipes. Njegove larve preživljavaju na temperaturi od čak minus sto stepeni, ostavljajući šumsku žabu daleko za sobom. Pri tom se služe posebnim trikom: umesto u led, oni unutrašnjost tela pretvaraju u neku vrstu stakla, proces poznat kao vitrifikacija. Razlika u odnosu na led je u tome, što se ne stvaraju razarajući kristali. Tkivo se tako brzo zamrzne da molekuli vode ne stižu da naprave štetu.

Da bi se postigla ta brzina, organ mora da se ohladi munjevitom brzinom: nekoliko hiljada stepeni u sekundi.

Pre osam godina, američki kriobiolog Greg Fahi uspeo je da vitrifikuje bubreg kunića u tečnom azotu i ponovo ga transplantira životinji, ali da li bi tako nešto bilo moguće sa ljudskim organima?

Birgit Glasmaher, načelnik Instituta za višefazne procese na Univerzitetu Lajbnic u Hanoveru, sumnja u to.

- Neophodno je izvući ogromnu količinu toplotne energije iz tkiva, i to u svim delovima organa istovremeno, istom brzinom. I najmanja nepravilnost mogla bi da uzrokuje stvaranje kristala. Od tog cilja smo još daleko - kaže ona.

Otkriće Džona Bišofa moglo bi, međutim, u skoroj budućnosti moglo da reši drugi problem, jer opasnost vreba i tokom odmrzavanja. Ukoliko se proces ne odvija dovoljno brzo, na određenim temperaturama postoji mogućnost stvaranja leda u tkivu: zato što se delovi "stakla" pretvaraju u tečnost pre vode. Voda se odvaja i pretvara u štetne kristale. Dosadašnjim metodama odmrzavanja, na primer, putem mikrotalasa ili u vodi zagrejanoj na 37 stepeni, to je gotovo neminovno. Zbog toga Bišof pre procesa hlađenja ubacuje nanočestice u krioprotektivna sredstva: pod dejstvom magnetnog polja spolja, one se zagrevaju i otapaju organ brzo i ravnomerno. Posle ove procedure ćelije srčanih zalizaka i arterija potpuno su funkcionalne.

Sledeći Bišofov korak biće testiranje postupka na bubrezima kunića, a zatim i na uzorcima ljudske kože i mišića.

 

Izvor: blic.rs

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage