Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

02. 01. 2017.

Sve svetske zvezde koje su nas napustile u 2016. godini

Godina 2016. važi za naročito mračnu, kada je reč o smrti slavnih. Međutim, da li je zaista drugačija od ostalih?

Sve svetske zvezde koje su nas napustile u 2016. godini

Foto:B92.net

Urednik BBC rubrike Nekrolozi Nik Serpel dobio je zadatak da analizira da li ima nečeg neobičnog u broju slavnih koji su nas napustili ove godine.

On je prebrojao broj smrtnih slučajeva među poznatima od 2012. do kraja ove godine i zaista je primetio neobičan porast u ovoj godini.

Štaviše, dvostruko veći broj poznatih umro je u prva tri meseca 2016. nego što je to bio slučaj prošle godine, a čak pet puta veći u odnosu na isti period 2012.

Dejvid Bouvi

Foto: YouTube Screenshot
Foto: YouTube Screenshot
 

Muzička ikona Dejvid

Bouvi preminuo je 10. januara u 70. godini života nakon 18 meseci borbe sa rakom.

Uticajni pevač, tekstopisac i producent eksperimentisao je sa glam rokom, art rokom, soulom, hard rokom, dens muzikom, popom, pankom i elektronikom tokom svoje karijere koja je trajala duže od 40 godina.

Bouvijev umetnički proboj dogodio se 1972. albumom „The Rise and Fall of Ziggy Stardust and the Spiders From Mars” koji je zvezdu predstavio kao vanzemaljca.

Stapajući britanske i japanske uticaje i rok sa pozorištem, Bouvi je stvorio živopisni androgini alter ego Zigija Stardasta.

Tri godine kasnije postigao je prvi veliki uspeh u Americi singlom “Fame”.

Među njegovim nezaboravnim pesmama bile su “Let’s Dance” iz 1983, “Space Oddity”, “Heroes”, “Changes”, “Under Pressure”, “China Girl”, “Modern Love”, “Rebel, Rebel”, “All the Young Dudes”, “Panic in Detroit”, “Fashion”, “Life on Mars”, “Suffragette City”...

Zbog očiju koje su različito izgledale (posledica školske tuče) i tananog izgleda, Bouvi je bio prirodan izbor za mnoge neobične filmske uloge, a igrao je i vanzemaljca u nadrealnom filmu Nikolasa Rega “The Man Who Fell to Earth” 1976.

Kritičari su bili oduševljeni i njegovom glavnom ulogom u brodvejskom spektaklu iz 1980. “Čovek-slon”.

Bouvi je igrao i u poslednjem filmu Marlen Ditrih “Just a Gigolo” (1978), zatvorenika u Drugom svetskom ratu u “Merry Christmas Mr. Lawrence” 1983 i Pontija Pilata u Skorsezeovom “The Last Temptation of Christ” (1988). U filmu “The Prestige” iz 2006. igrao je Nikolu Teslu.

Rođen je kao Dejvid Džouns 8. januara 1947. ali je promenio ime 1966. nakon što je Dejvid Džouns iz grupe The Monkees stekao slavu.

Svirao je saksofon i to u nekoliko bendova, a kasnije je potpisao ugovor za Mercury Records za koji je 1969. objavio album “Man of Words, Man of Music” na kom je bio hit “Space Oddity”.

Bouvi je 1972. stvorio alter ego - Zigija Stardasta. Tada je ofarbao kosu u narandžasto i nosio žensku odeću. Album je postao prava senzacija.

Bouvi je probudio “Strašna čudovišta” (Scary Monsters) i na tom albumu odao počast liku Majora Toma iz hita “Space Oddity” nastavkom “Ashes to Ashes”. Usledili su “Tonight” 1984. i “Never Let Me Down” 1987. i saradnja sa grupom Queen, Mikom Džegerom, Tinom Tarner, The Pat Matheny Group i drugima.

Formirao je kvartet Tin Machine (njegov brat Toni je svirao bubnjeve), ali bend nije dobio dovoljno pozitivnih kritika, niti značajniju zaradu ni nakon objavljivanja drugog albuma.

Bouvi se vratio solo karijeri 1993. sa “Black Tie White Noise” i saradnji sa gitaristom Mikom Ronsonom sa kojim je sarađivao još u Spider From Mars, a onda 1995. snimio “Outside” sa Inom i bio na turneji sa bendom Nine Inch Nails.

Vratio se u studio 1996. i objavio “Earthling” pod uticajem elektro-zvuka. Usledila su još dva albuma: “Hours” 1999, i “Heathen” 2002.

Bouvi je bio i producent, između ostalih, za Lua Rida, The Stooges i Moot the Hoople, za koje je napisao i pesmu “All the Young Dudes”.

Gremi nagradu za životno delo dobio je 2006.

Oženio se Meri Anđelom Barnet (poznatom i kao Endži Bouvi) 19. marta 1970. a kasnije su dobili sina Zouvija Bouvija (danas reditelja Dankana Džounsa). Razveo se 8. februara 1980.

“Ako je Zigi zbunio i svog tvorca i publiku, dobar deo te zbunjenosti je posledica seksualnosti”, rekao je on za magazin “Melody Maker”, zbog čega su mnogi pomislili da je homoseksualnost, iako se uglavnom smatralo da je to učinio kako bi probudio interesovanje za Zigija Stardasta. Tada je ofarbao kosu u narandžasto i nosio žensku odeću. Album je postao prava senzacija.

Međutim, za “Playboy” je 1976. rekao: “Tačno je – ja sam biseksualan. Ipak, ne poričem da sam tu činjenicu vrlo dobro iskoristio. Mislim da je to najbolja stvar koja mi se desila”.

Štaviše, njegova bivša supruga Endži tvrdila je da je imao vezu sa Mikom Džegerom.

Već 1983. on je za “Rolling Stone” porekao sve što je do tada rekao i izjavio da je bio “neizjašnjeni heteroseksualac”.

U aprilu 1992. oženio se manekenkom Iman. Imaju ćerku Aleksandriju Leksi Zahru Džouns, koja je rođena u avgustu 2000.

Njegovo telo je kremirano bez mnogo pompe, a pepeo rasut po Baliju.

Prins

Foto: Gettyimages
Foto: Gettyimages

Legendarni muzičar Prins preminuo je 21. aprila u 57. godini života na svom imanju.

Prins je rođen u Mineapolisu u Minesoti 1958. godine. Od ranog detinjstva je pokazivao ljubav prema muzici, a prvu pesmu je napisao već sa sedam godina.

Nedugo nakon što je kao devetnaestogodišnjak sa svojim rođakom osnovao bend 94 East i snimio prvi demo/snimak, uskoro se upustio u solo karijeru. Prvi album je objavio 1978. godine, a već s drugim „Prince“ doživeo je veliku popularnost, ponajviše zahvaljujući singlovima „I Wanna Be Your Lover“ i „Why You Wanna Treat Me So Bad?“

U međuvremenu je postao ikona pop muzike, održao je na hiljade koncerata, a njegovi albumi su se prodali u tiražu od preko 150 miliona primeraka. Eksperimentisao je s mnogim žanrovima: od popa, fanka, džeza, bluza, roka, hip hopa, sve do elektronike.

Poznat je po sukobu s diskografskim izdavačem Vorner bros, zbog čega je dugo na obrazu imao napisanu reč „slave (rob)“, a nekoliko godina se predstavljao nacrtanim simbolom, umesto imenom Prins.

Među njegove najveće hitove se ubrajaju "Purple Rain", "Kiss", "When Doves Cry", "Cream", "Little Red Corvette", "1999" i "The Most Beautifull Girl in the World".

Tokom karijere, osvojio je sedam Gremi nagrada, Zlatni globus, a za pesmu "Purple Rain" je dobio Oskara. 2004. je primljen u RNR Hol slavnih. Na listi "100 najvećih muzičara svih vremena" magazina Roling Stoun, Prins se našao na 27. mestu.

Poslednji album „Hit n Run“, 39. po redu, objavio je u decembru prošle godine.

Leonard Koen

Foto: Gettyimages
Foto: Gettyimages

Kanadski pevač Leonard Koen preminuo je 7. novembra u 82. godini.

Uzrok smrti nije naveden, samo da će memorijalna služba biti održana u Los Anđelesu u narednim danima, kao i da porodica moli za privatnost.

Leonard Koen rođen je u Montrealu, neki od njegovih najvećih hitova su „Suzanne“ i „I'm Your Man“, a prošlog meseca objavio je svoj 14. album nazvan "You Want it Darker".

U nedavnom intervjuu koji je dao za "Njujorker" Koen je izjavio: "Spreman sam da umrem. Nadam se da nije previše neprijatno. To je to od mene".

"Velika je promena blizina smrti. Ja sam uredan momak i volim da dovršim stvari koje sam započeo“, rekao je tada Koen.

Njegov fatalistički ton u intervjuu najverovatnije je, kako je pisao američki magazin, rezultat gubitka njegove ljubavi i muze Marijane Ilen Jensen, koja je ovog leta umrla od raka.

Kao tinejdžer naučio je da svira gitaru i osnovao kantri bend pod nazivom „Bakskin bojs“.

Na univerzitet Mekgil upisao se 1951. i tamo je osvojio nekoliko nagrada za svoju poeziju. Prvu zbirku pesama „Let Us Compare Mythologies“ objavio je 1956. godine. U njoj je poezija koju je napisao u periodu od 15. do 20. godine, a posvećena je njegovom ocu, koji je preminuo kada je imao devet.

Drugu zbirku pesama "The Spice-Box of Earth" objavio je pet godina kasnije i ta knjiga mu je pomogla da dobije priznanje kritike i titulu novog glasa u kanadskoj poeziji.

Tokom šezdesetih uglavnom je pisao poeziju i prozu i to uglavnom u kući na grčkom ostrvu Hidra sve do 1967.godine, kad se seli u Njujork i počinje karijeru pevača. Te godine objavio je i prvi album - Songs of Leonard Cohen.

Pesmu "Hallelujah“ objavio je 1984. i od tada nastalo je gotovo 300 njenih verzija raznih izvođača.

Tokom karijere objavio je 14 albuma i dobio je oko 40 nagrada, što za poeziju, što za muziku. Izmislio je jedan koktel, išao je na Kubu kao vojnik malo pre invazije na Zaliv svinja, a za jedinu svoju ekstravaganciju govorio je da je kavijar.

U Rokenrol kuću slavnih primljen je 2008, a Gremi za životno delo dobio je 2010. godine.

Džordž Majkl

Foto: Gettyimages
Foto: Gettyimages

Čuveni engleski pevač i pop ikona 20. veka Džordž Majkl preminuo je u svom domu 25. decembra u 54. godini života.

Džordž Majkl rođen je kao Jorgos Kirjakos Panajotu u Londonu 1963. godine, a karijeru je otpočeo sa 18 godina u duetu Vem (Wham!) sa Endruom Ridžlijem.

Tri godine nakon debija, bend je izdao svoj drugi album "Make It Big" koji je zabeležio šestostruki platinasti tiraž u SAD i koji je lansirao dvojac u sam vrh pop muzike pesmama "Wake Me Up Before You Go-Go", "Freedom" i "Careless Whisper".

Iako je već tada postao prepoznatljiv kao solo zvezda, postao je jedna od najvećih ikona osamdesetih kada je izdao svoj debitantski solo album "Faith" (1987).

U narednoj deceniji je izdao još četiri albuma, ali samo dva sa potpuno originalnim materijalom - čuveni Listen Without Prejudice Vol 1. (1990) i Older (1996), da bi u 21. veku uz album Patience (2004) poručio da mu je to poslednje studijsko delo.

Dve godine pre smrti objavio je album Symphonica na kome su uglavnom snimci živih svirki sa njegove velike istoimene turneje.

Džordž Majkl nije obeležio kraj prošlog veka samo svojom muzikom, fantastičnim glasom i provokativnim spotovima sa najpoznatijim manekenkama, već i kontroverznim ponašanjem u vremenima konzervativnijim nego što su danas.

Iako se godinama spekulisalo o njegovoj seksualnosti, on nije želeo da dopusti medijima da dublje zadiru u njegovu privatnost. Ipak, da je Džordž Majkl homoseksualac javnost je definitivno saznala 1998. kada je uhapšen zbog nedoličnog ponašanja u javnom toaletu u parku na Beverli Hilsu.

Nakon susreta sa policajcem na tajnom zadatku i neprijatnog hapšenja, Majkl je javno objavio da je homoseksualac. Uprkos tome da je o tome kasnije vrlo otvoreno govorio, kaže da mu to nije mnogo prijalo.

"Iz nekog čudnog razloga, moj život homoseksualca nije bio lakši nakon toga, već teži", rekao je Majkl za BBC.

Poznato je da je bio u dugogodišnjoj vezi sa Kenijem Gosom, ali su se partneri rastali 2009, posle skoro 25 godina zajedničkog života. Majkl je priznao da je tokom veze upražnjavao "anonimni seks" sa potpunim strancima, zbog čega nije imao problema sa Gosom, ali jeste sa policijom.

Seks nije jedini razlog zašto je Majkl završivao sa lisicama na rukama - 2006. i 2008. godine hapšen je zbog posedovanja narkotika, a tada je saopštio da želi da se povuče iz javnosti i "živi mirnijim životom".

Otvoreno je govorio o problemima sa prekomernim konzumiranjem marihuane, a imao je problema i sa zakonom zbog vožnje pod uticajem alkohola i narkotika.

Smrt Džordža Majkla još jedan je u nizu odlazaka kulturnih ikona druge polovine prošlog veka, a vest o njegovoj smrti objavljena je u periodu koji je sada već decenijama obeležavala i njegova pesma "Last Christmas", koja govori o nesrećnoj, prošlogodišnjoj ljubavi.

Alan Rikman

Foto: YouTube Screenshot
Foto: YouTube Screenshot

Alan Rikman, velikan britanskog filma i pozorišta, umro je 14. januara u 70. godini života.

Glumac koji je tumačio brojne uloge u filmovima, između ostalih i u “Umri muški” i u “Hariju Poteru”, umro je u Londonu od kancera.

Rikman, koji je svojim prepoznatljivim glasom igrao neponovljive uloge, svetsku slavu stekao je 1988. kada je igrao zlikovca Hansa Grubera u “Umri muški”. Zanimljivo je da je u filmu njegov brat bio Džeremi Ajrons, a da su naučnici (jedan lingvista i jedan inženjer zvuka) otkrili da kombinacija glasova ta dva glumca predstavlja "idealan muški glas". Inače, uloga zlikovca ponuđena mu je samo dva dana nakon što je došao u Los Anđeles u 42. godini života.

Igrao je i šerifa od Notingema u “Robinu Hudu” iz 1991. i zastrašujućeg Raspućina u istoimenom filmu iz 1995.

Rikman je imao i izuzetne glavne uloge. Igrao je čelistu uz Džulijet Stivenson 1991. u romansi “Truly, Madly, Depply”, a četiri godine kasnije bio je časni i skromni pukovnik Brendon u “Razumu i osećajnosti”.

S Emom Tompson je igrao i u “Love, Actually” i televizijskoj drami “The Song of Lunch”.

Svoj rediteljski debi imao je u drami “The Winter Guest” , a prošle godine imao je novu saradnju sa Kejt Vinslet, njegovom koleginicom iz filma “Razum i osećajnost”, u romansi “A Little Chaos”.

Manje je poznato da je Rikman najbolje role imao u pozorištu i da je upravo tu u punom sjaju blistao njegov talenat.

Nakon što je diplomirao na Kraljevskoj akademiji dramskih nauka, glumac je preživljavao kao asistent pozorišnih glumaca, pre nego što je našao posao u Kraljevskom Šekspirovom društvu.

Njegova prva snažna uloga došla je1986. u vidu Valmonta, zavodnika u “Les Liasisons Dangereuses” u postavci Kristofera Hemptona.

Tada je zahvaljujući toj ulozi nominovan za nagradu Toni, a njegova koleginica Lindzi Dankan izjavila je da je njegova gluma toliko očarala publiku da su “mnogi odlazili iz pozorišta želeći seks, po mogućnosti sa Alanom Rikmanom”.

Njih dvoje ponovo su igrali zajedno i to pod istom rediteljskom palicom 2002. u “Private Lives”, predstavi koja je imala izvođenja i na Brodveju.

Glumio je i Marka Antonija uz Helen Miren u “Kleopatri” Olivije teatra u Londonu i imao glavnu ulogu u Ibzenovom “Džonu Gabrijelu Borkmanu”.

Bio je politički aktivan celoga života. Rekao je da je “rođen s članskom kartom laburista”, a bio je uključen i u brojne humanitarne aktivnosti.

Često je isticao da funkcija umetnosti treba da bude da obrazuje, a ne samo da zabavi. “Talenat je genetska slučajnost, ali i odgovornost”, rekao je jednom.

Sa suprugom Rimom Horton upoznao se dok su bili tinejdžeri. Ona je kasnije postala profesor ekonomije i savetnica u Laburističkoj partiji. Par se venčao tek 2012. iako je zajedno od 1965. godine.

Rikman je bio glumac koji se nije plašio neočekivanog. Pozajmljivao je glas u crtanim filmovima i čak igrao u jednom muzičkom spotu grupe Teksas “In Demand”.

Od nedavnih uloga zapažene su bile u “Gambitu” braće Koen (2012) i “The Butler” Lija Danijelsa, gde je igrao Ronalda Regana.

Tek ćemo ga videti u “Eye in the Sky”, trileru o savremenom ratovanju dronovima, koji je prikazan na Filmskom festivalu u Torontu, a pozjamio je glas i gusenici u nastavku “Alise” “Alice Through the Looking Glass” koji će se u bioskopima naći ove godine.

Rikman nikad nije dobio Oskara (osvojio je Zlatni globus, Emi, Baftu i mnoge druge), ali mu to uopšte nije predstavljalo problem.

“Uloge dobijaju nagrade, a ne glumci”, rekao je 2008.

“Glumci su agenti promene. Film, pozorišni komad, muzičko delo ili knjiga su ti koji prave razliku. Oni mogu da promene svet”.

Keri Fišer

Foto: Gettyimages
Foto: Gettyimages

Poznata američka glumica Keri Fišer, najpoznatija po ulozi princeze Leje u "Ratovima zvezda“, preminula je 27. decembra u 61. godini života.

Fišerova, rođena 21. oktobra 1956, kćerka je pevača Edija Fišera i glumice Debi Renolds, a prvi put se pojavila na filmu 1975. godine, u komediji “Shampoo”. Ipak, uloga princeze Leje u originalnoj trilogiji “Ratovi zvezda” je bila ta koja ju je proslavila na svetskoj sceni.

Režiser Džordž Lukas je tada smatrao da je Keri “suviše napadna za princezu”, ali je bilo neverovatne hemije između nje i kolege, glumca Harisona Forda, s kojim je imala aferu tokom snimanja.

Fišerova je tada filmskom svetu ponudila nešto drugačije: heroinu koja je delovala protiv standardnih tropa naučne fantastike. Pojavila se u brojnim filmovima i serijama, poput “Kada je Hari upoznao Seli”, “Hana i njene sestre” Vudija Alena, a imali smo priliku i da je vidimo u serijama poput “Porodičnog čoveka” i “Seks i grad”.

Pojavila se i u sedmom delu “Ratova zvezda”, „Buđenje sile“ iz prošle godine. Takođe, lik princeze Leje, ali urađen kompjuterskom animacijom, pojavio se i u novom filmu "Ratova zvezda" - "Rogue One" - koji je sada u bioskopima.

Fišerova je bila više od “princeze Leje”. Napisala je četiri romana i tri knjige memoara, a takođe je bila smatrana najboljim “doktorom za scenarije”, jer je pomagala u prepravljanju scenarija za filmove poput “Hook”, “Lethal Weapon 3”, “Sister Act”, “The Wedding singer”, ali i za tri nastavka “Ratova zvezda”.

U poslednjih nekoliko godina Fišerova je otvoreno govorila o mentalnim problemima i problemima sa narkoticima sa kojima se součavala.

Iako je imala bogatu i zavidnu karijeru, bila je i ostaće upamćena kao princeza Leja.

Debi Rejnolds

Foto: Gettyimages
Foto: Gettyimages

Holivudska glumica Debi Renolds, koja se proslavila ulogom u filmu "Pevajmo na kiši" ,preminula je u 85. godini, samo dan nakon što je umrla i njena ćerka Keri Fišer.

Meri Frensis Renolds rođena je 1. aprila 1932. godine. Kompanija "Vorner braders" joj je nadenula ime Debi.

Glumila u desetak filmova zajedno sa Džinom Kelijem, Frenkom Sinatrom, Tonijem Kertisom, Donaldom O'Konorom, Fredom Asterom i Dikom van Dajkom.

U jeku karijere, Debi Renolds je bila u žiži javnosti kada je njen suprug, pevač Edi Fišer, započeo ljubavnu aferu sa glumicom Elizabet Tejlor.

Debi Renolds i Fišer su se razveli 1959. godine, a on se potom oženio Elizabet Tejlor.

Isticala je da je njena životna filozofija da uvek ima "petogodišnji plan".

"Izguram današnji dan i onda se ne nerviram pet godina. Uvek zamišljam veliki tunel i na kraju tog tunela svetlo. Znam da mogu da stignem do tog svetla i za to će mi trebati pet godina. Prošla sam kroz mnogo takvih tunela. Uvek pokušavam, nikada se ne predajem", rekla je Debi Renolds u intervjuu 2010. godine.

Anton Jelčin

Foto: Gettyimages
Foto: Gettyimages

Američki glumac Anton Jelčin, koji je poznat po ulozi Pavela Čehova u franšizi "Zvedane staze", poginuo je 19. juna u saobraćajnoj nesreći u 27. godini.

Jelčin je stajao iza svog automobila, koji je krenuo u rikverc, kada ga je udario i zaglavio između sandučeta i ograde njegove porodične kuće.

elčin je karijeru u Holivudu počeo kao dete manjim ulogama u nezavisnim filmovima i raznim televizijskim emisijama, pre nego što je dobio uloge u filmovima kao što je triler "Alfa mužijak" i tinejdžerska komedija "Čarli Bartlet".

Njegova najveća uloga bila je u filmovima "Zvezdane staze", čiji se poslednji, treći deo, prikazivao na leto u bioskopima.

Džin Vajlder

Foto: Gettyimages
Foto: Gettyimages

Prajor i Vajlder: Prijateljstvo preseljeno na nebo

Poznati američki glumac Džin Vajlder, zvezda filmskih komedija poput "Vruća sedla", "Mladi Frankenštajn" i "Žena u crvenom", preminuo je 19. avgusta u 84. godini.

Vajlder je preminuo u svojoj kući u Stemfordu, u saveznoj državi Konektikat, od komplikacija povezanih sa Alchajmerovom bolesti.

Vajlder, prepoznatljiv po kovrdžavoj kosi, proslavio se u filmovima poznatog američkog režisera Mela Bruksa, u kojima je uglavnom igrao zbunjene likove koji su se našli u neverovatnim situacijama.

Poznatu ulogu ostvario je i glumeći šarmantnog vlasnika fabrike čokolade u omiljenom dečjem filmu "Vili Vonka i fabrika čokolade".

Harper Li

Foto: Gettyimages
Foto: Gettyimages

Čuvena američka spisateljica, poznata po romanu “Ubiti pticu rugalicu”, umrla je 19. februara u 90. godini života.

Harper Li je rođena 28. aprila 1926. godine u Monrovilu u Alabami, kao najmlađe od četvoro dece Amase Kolman i Frensisa Kaningema Finča Lija.

Osnovnu i srednju školu pohađala je u Monrovilu, a fakultet na Univerzitetu u Alabami.

U Njujork se preselila 1949. godine, gde je radila na rezervaciji avionskih karata dok je pokušavala da se dokaže kao pisac.

Osam godina kasnije, predala je rukopis romana “Ubiti pticu rugalicu” izdavačkoj kući “J.B. Lipinkot”, koja ju je zamolila da ga doradi i pošalje ponovo.

Roman je objavljen 11. jula 1960. godine, a spisateljici je naredne godine doneo Pulicerovu nagradu za fikciju.

Premijera filmske adaptacije novele održana je na Božić 1962. godine, a film je ubrzo postao veliki hit.

Harper Li je doživela moždani udar 2007. godine, a nakon oporavka nastavila je da živi u svom rodnom gradu.

U Monrovil se konačno preselila kada se njena sestra Elis razbolela, zbog čega joj je bila potrebna nega.

U knjižarama 26 zemalja u julu 2015. godine našao se nastavak romana "Ubiti pticu rugalicu" , koji je postao najbrže prodavana knjiga u istoriji izdavačke kuće Harper Kolins.

Bad Spenser

Foto: Gettyimages
Foto: Gettyimages

Italijanski glumac Bad Spenser, poznat po ulogama u “špageti vestern” filmovima, preminuo je 27. juna u Rimu u 86. godini.

Rođen je kao Karlo Pedersoli 31. oktobra 1929. godine u Napulju i prvi je Italijan koji je 100 metara slobodnim stilom preplivao za manje od jednog minuta.

Takođe, bio je deo italijanske plivačke reprezentacije na Olimpijadi u Finskoj 1952. godine, kao i u Melburnu četiri godine kasnije. Oba puta je u takmičenju slobodnim stilom stigao do polufinala, a bio je i dobar igrač vaterpola.

Od 1947. do 1949. godine radio je u italijanskom konzulatu u Recifeu u Brazilu, gde ja naučio da tečno priča portugalski jezik. Završio je za advokata, a prvi film u kojem se pojavio bio je "Quo Vadis" (1951) koji je snimljen u Italiji.

Pedesetih i šezdesetih snimao je uglavnom filmove za italijansko tržište, a 1967. menja ime u Bad Spenser u čast glumca Spensera Trejsija i njegovog omiljenog piva badvajzer.

Najpoznatiji je po ulogama u “špageti vesternima” i kao deo dua s Terensom Hilom. Njih dvojica su glumili u hitovima poput "Ace High" (1968) i "They Call Me Trinity" (1970) i zajedno su snimili ukupno 18 filmova.

Pit Berns

Foto: Getttyimages
Foto: Getttyimages

Pevač britanskog benda Dead or Alive Pite Berns preminuo je 21. oktobra u 57. godini.

Pit Berns osnovao je bend Dead or Alive 1980. godine. Jedna od najpoznatijih pesama ovog benda "You Spin Me Round" je obeležila muziku osamdesetih, a mnogi su je i obrađivali kasnije.

Berns je u poslednjoj deceniji bio poznat i po tome što je učestvovao u brojnim televizijskim emisijama, a kao i u britanskom "VIP Velikom bratu".

Mediji su ranije izvaštavali njegovo priznanje da je na sebi obavio više od 300 plastičnih operacija. Za sebe je jednom rekao "Ja sam Frankenštajn".

Ne tako davno izjavio je da "kada bude umro u 80. godini, da ga Bog neće prepoznati". Kazao je i da je s manijom plastičnih operacija započeo pre dvadeset godina i da je stalno želeo nešto da menja i prapravlja. A sve je, kako je rekao, počelo zbog krivog nosa, koji je "zadobio" u jednoj tuči tokom svoje pankerske mladosti u Liverpulu.

Umberto Eko

Foto: Gettyimages
Foto: Gettyimages

Čuveni pisac, filozof i sociolog Umberto Eko umro je 19. februara u 85. godini.

Umberto Eko rođen je u Aleksandriji, u italijanskoj provinciji Pijemont.

Romani "Ime ruže" i "Fukoovo klatno" ubrajaju se među najpoznatija Ekova dela. Njegove novele često uključuju stvarne istorijske ličnosti i tekstove.

Tokom 1960-ih bavio se estetikom i istakao kao jedan od najznačajnijih predstavnika avangarde u italijanskoj kulturi. Pripadao je književnom pokretu Grupa 63.

Bio je osnivač književnih časopisa Il Marcatre i Il Quindici. U svom istraživačkom radu bavio se proučavanjem sredstava masovnog informisanja u okviru semiologije i estetike primenom strukturalističkog metoda.

Estetika televizijskog iskustva, estetske strukture direktnog prenošenja, sloboda događaja i determinacija, analiza poetskog jezika, otvorenost i teorija informacija, teme su kojima se bavio. Radio je pet godina kao urednik u redakciji za kulturu u Radiotelevisione Italiana (RAI) od 1954. do 1959.

Pomno je pratio i lucidno analizirao savremenu kulturu, komunikacije, univerzum informacija i informacionu estetiku. Pored opšte semiologije bavio se semiologijom vizuelnih poruka, semiologijom arhitekture, epistemologijom strukturalnih modela i semiološkom granicom. U okviru hermeneutike i teorije književnosti bavio se semiologijom teksta, tumačenjem metafora, problemom krivotvorenja i falsifikata i granicama tumačenja.

Od 1971. bio je redovni profesor estetike vizuelnih komunikacija i semiologije na Univerzitetima u Torinu, Milanu, Firenci, Univerzitetu Kolumbija u Njujorku, Jejlu i gostujući profesor na mnogim fakultetima. Godine 1980. objavio je filozofsko-detektivski roman "Ime ruže" koji je postao jedan od najčitanijih i najprevođenijih romana, i koji je ekranizovan. Ekov drugi roman, "Fukoovo klatno" takođe je doživeo veliki uspeh.

Radio je kao profesor semiotike na Univerzitetu u Bolonji, gde je vodio program iz komunikologije.

Živeo je u Milanu i Riminiju sa suprugom Renatom koja je istoričar umetnosti. Ima sina i ćerku.

Dario Fo

Foto: Gettyimages
Foto: Gettyimages

Italijanski dramski pisac i dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1997. Dario Fo umro je 13. oktobra u 91. godini.

Fo je bio poznat po svojoj oštroj političkoj satiri u komadima kao što je "Slučajna smrt jednog anarhiste".

Autor je oko 70 predstava, od kojih su najpoznatije "Nećemo platiti! Nećemo platiti!" i "Slučajna smrt jednog anarhiste".

Fo je zajedno sa suprugom Frankom Rame osnovao pozorišnu trupu koja je razvila levičarsko političko pozorište, a kasnije su osnovali glumačku trupu koju je finansirala Italijanska komunistička partije. Osnovali su i putujuću grupu koja je izvodila predstave u fabrikama i na drugim javim mestima.

Doris Roberts

Foto: Gettyimages
Foto: Gettyimages

Umrla Doris Roberts, "mama" iz "Svi vole Rejmonda"

Glumica Doris Roberts, koja je nagrađena Emmy nagradom za svoju ulogu u hit seriji “Svi vole Rejmonda”, umrla je 17. aprila u 91. godini života.

Tokom svoje 64-godišnje karijere, osvojila je pet Emmy nagrada, četiri za “Rejmonda” i jedan za “St Elsewhere” 1982. Rođena je u Sent Luisu 4. novembra 1925. a nedugo potom se preselila u Njujork.

Roberts se udavala dva puta. Prvi brak imala je sa Majklom Kanatom 1956. s kojim je dobila sina Majkla Kanatu Mlađeg, koji joj je kasnije postao menadžer.

Ponovo se udala 1963. za Vilijama Gojena, koji je umro 1983.

Dejvid Hadlston

Foto: YouTube Screenshot
Foto: YouTube Screenshot

Američki glumac Dejvid Hadlston poznat po ulozi "pravog" Velikog Lebovskog u istoimenom kultnom filmu braće Koen, preminuo je 2. avgusta u 86. godini.

Hadlston je rođen 1930. godine u Virdžiniji. Pre odlaska u Njujork, gde je studirao glumu, bio je aviomehaničar u američkoj vojsci.

Karijeru, koja je trajala 55 godina, započeo je u pozorištu.

Između ostalog, glumio je u filmovima "Fools' Parade", "Family Reunion'', "Bad Company'', kao i tv serijama "Gunsmoke'', "The West Wing'', "Gilmore Girls'' , "The Wonder Years''.

Frenk Sinatra Mlađi

Foto: Gettyimages
Foto: Gettyimages

Američki pevač Frenk Sinatra mlađi preminuo je 16. marta na Floridi u 72. godini.

Sinatra, sin mnogo slavnijeg Frenka Sinatre, preminuo je iznenada od posledica srčanog udara dok je bio na turneji na Floridi, gde je trebalo da održi koncert.

Još kao tinejdžer krenuo je očevim stopama putem muzike. BBC podseća da je Frenk Sinatra mlađi bio kidnapovan kada je imao 19 godina i da je tada njegov otac platio otkup od 240.000 dolara.

Kasnije su otmičari bili uhapšeni. Njegov otac Frenk Sinatra umro je 1998. godine takođe od srčanog udara.

Nik Menca

Foto: YouTube Screenshot
Foto: YouTube Screenshot

Bivši bubnjar američkog metal benda Megadeth Nik Menca umro je tokom nastupa u Los Anđelesu 21. maja.

Menca je bio sin džez muzičara i počeo je da svira bubnjeve kada je imao samo dve godine. Priključio se Megadeth grupi 1989. i ostao sa njima narednih devet godina svirajući na njihovim najuspešnijim albumima među kojima i “Rust in Peace”, “Youthanasia” i “Countdown to Extinction”.

Napustio je Megadeth tokom turneje 1997. i kasnije morao da operiše koleno.

Priključio se bendu OHM prošle godine, pošto je prethodni bubnjar Dejvid Igl umro od srčanog udara.

Zaha Hadid

Foto: Gettyimages
Foto: Gettyimages

Čuveni britansko-irački arhitekta Zaha Hadid, prva žena dobitnica Prickerove nagrade za arhitekturu, preminula je 31. marta u 66. godini.

Pored toga što je prva žena koja je dobila Prickerovu nagradu za arhitekturu, Zaha Hadid je najpoznatija po projektovanju Centra za vodene sportove u Londonu, koji je izgrađen specijalno za Olimpijske igre 2012.

Karijera Zahe Hadid nije imala standardni put kojim većina njenih kolega arhitekata uglavnom prođe. Nepristajanje na kompromis, prisutno u svim njenim radovima od početka karijere do danas, odraz je jedinstvenog umetničkog temperamenta, neophodnog za realizovanje jasne, vizionarske i snažne ideje stvaralaštva. Međutim, upravo je ta osobina razlog zbog kojeg je mnogo njenih radova, naročito tokom ranog perioda, ostao na nivou crteža...

Iako profesija arhitekte podrazumeva stalnu borbu za dokazivanje i uveravanje janovnosti u vrednosti inovativnih ideja i rešenja, Zaha Hadid je morala kroz tu borbu da prođe češće i intenzivnije od svojih kolega. Rođena je u Bagdadu 1950. Tamo je i odrasla u porodici intelektualaca, koja je igrala vodeću ulogu u političkom životu Iraka pedesetih godina. Irak njenog detinjstva bio je liberalna, sekularna, zapadno orijentisana država, s brzim rastom ekonomije. Iako je model uloge žene u liberalnom Iraku bio veoma izražen, u arhitekturi to nije bio slučaj: i dalje je to bila isključivo muška profesija. Nakon što je diplomirala na Američkom univerzitetu u Bagdadu, Hadidova odlučuje da napravi svoj prvi veliki korak ka arhitekturi: 1972. upisala je Architectural Association u Londonu.

Mnogi teoretičari njen rad karakterišu kao barokni modernizam. Kao što su barokni arhitekti, poput Borominija, zamenili renesansni koncept perspektivne arhitekture idejom o uzvišenom pokrenutom prostoru, tako Zaha Hadid svojim projektima razbija formalizam modernizma i pronalazi način da se odvoji od dominirajuće postbauhaus estetike. Rušenjem osnovnih postulata arhitekture – zidova, tavanica, zadnje i prednje fasade, pravog ugla – ona dolazi do arhitektonskog minimuma, iz kojeg, ponovnim okupljanjem svih elemenata stvara „novi fluidni način prostornosti“. Prostor s mnogostrukim perspektivnim tačkama i fragmentarnom geometrijom, kao osnovnim sredstvima njegovog oblikovanja, predstavlja arhitektonski izraz dinamičnosti savremenog načina života.

Saradnja sa različitim modnim kućama stvorila je za Zahu Hadid mogućnost da ideje o prostoru izrazi kroz različite medije. U saradnji sa brazilskom firmom za izradu obuće Melisa, Zaha Hadid dizajnirala je jedinstveni par cipela „bez šavova“, čiji je oblik baziran na fluidnim organskim konturama ljudskog tela i evocira potrebu stalne transformacije i pokreta. Saradnja Hadidove na Lakost projektu za kolekciju proleće/leto 2009 započela je izradom digitalne verzije čuvenog logoa, koji je potom prenet na strukturu dinamične fluidne mreže. Još jednu interpretaciju čistog arhitektonskog jezika predstavljaju jedinstveni komadi Selest nakita koji je Zaha dizajnirala za kuću Swvrovski.

Iskoraci koje forme viđene njenim vizionarskim očima prave u oblasti arhitekture postali su inspiracija brojnim dizajnerima. Tako je Karl Lagerfeld naručio od Zahe Hadid projekat inspirisan čuvenom „Šanelovom“ ženskom torbicom iz 1955, koji bi trebalo da, kao prenosiva struktura, promoviše „Šanelove“ proizvode širom sveta. Mobilni izložbeni paviljon, koji se sastoji iz kontinuiranih lučnih elemenata, izražava poptuno nove geometrije i kvalitete arhitekture i dizajna. Upravo tu skulpturalnu vrednost paviljona, Lagerfeld je definisao „kreacijom zadivljujuće imaginacije njenog autora“.

Jedno od njenih najpoznatijih građevina je Centar za vodene sportove u Londonu (London Aquatics Centre), napravljen za Olimpijske igre 2012. godine.

Inače, ona je dizajnirala zgradu koja je trebalo da se nalazi na mestu nekadašnjeg Beka u Beogradu kod Kalemegdana, ali se od te ideje u međuvremenu odustalo.

Džon Polito

Foto: Gettyimages
Foto: Gettyimages

Američki glumac Džon Polito, poznat po ulogama u fimovima braće Koen i seriji “Odeljenje za ubistva”, umro je 1. septembra u 66. godini života.

Tokom svoje 35-godišnje karijere, Polito je, prema proceni Meknotona, glumio u više od 100 filmova, nekoliko desetina serija i brodvejskih predstava.

Proslavio se kao omiljeni sporedni glumac braće Koen, zatim po ulozi gangstera u filmu “Milerovo raskršće” i liku privatnog istražitelja u filmu “Veliki Lebovski”.

Polito je takođe tumačio lik detektiva Stiva Krosetija u seriji “Odeljenje za ubistva”, a u skorije vreme publika je imala priliku da ga vidi u serijama "Uvek je sunčano u Filadelfiji", "Moderna porodica" i "Banheds".

Iza sebe je ostavio svog dugogodišnjeg partnera Derila Armbrustera.

Beri Džener

Foto: YouTube Screenshot
Foto: YouTube Screenshot

Glumac Beri Džener, poznat po svojoj ulozi admirala Vilijama Rosa u “Star Trek: Deep Space Nine”, umro je 9. avgusta od leukemije. Imao je 75 godina.

Džener je započeo karijeru sedamdesetih godina, kada je dobio uloge u sapunicama “Somerset” i “Another World”, a 1981. igrao je Džefa Kaningema u spinofu serije “Dalas” “Knot’s Landing”.

Često je bio i slavni gost u kvizovima, a devedesetih je dobio ulogu u “Family Matters” i gostovao u “Highway to Heaven”, “Falcon Crest”, “Hart to Hart”, “Texas Ranger”...

Ipak, uloga koja je sigurno najupečatljivija u njegovoj karijeri je viceadmiral Vilijam Ros u poslednje dve sezone “Deep Space Nine”. Džener se pojavio u 12 epizoda, uključujući i finale serije od dva dela.

Džener je iza sebe ostavio suprugu Suzan Hant.

Džordž Gejns

Foto: YouTube Screenshot
Foto: YouTube Screenshot

Glumac Džordž Gejns, verovatno najpoznatiji po ulozi komandanta Lasarda iz kultne komedije "Policijska akademija", preminuo je 15. februara u 98. godini.

Džordž Gejns je rođen u Helsinkiju 1917. godine, a odrastao je u Francuskoj, Engleskoj i Švajcarskoj. U Ameriku se preselio četrdesetih godina prošlog veka.

Prve glumačke korake je napravio na Brodveju, gde je glumio u nekoliko mjuzikla. Prvi film „PT 109“ je snimio 1963, a glumačku karijeru je nastavio mahom na televiziji.

Ostaće upamćen po kultnom liku komandanta Erika Lasarda iz serijala „Policijska amademija“ koji je punio bioskope osamdesetih godina prošlog veka.Takođe, pamtiće se i po ulozi u sitkomu "Punky Brewster" koji se emitovao na NBC televiziji 1987. i 1988. godine.

Umro je u mestu Nort Bend, u američkog državi Vašington.

Za Za Gabor

Foto: Gettyimages
Foto: Gettyimages

Legendarna američka glumica mađarskog porekla Za Za Gabor umrla je 19. decembra u 100. godini.

"Njujork dejli" Za Zu Gabor opisuje kao Paris Hilton svoje generacije.

Rođena je 6. februara 1917. godine u Budimpešti kao Sari Gabor.

Godine 1936. pobedila na je izboru za Mis Mađarske, a pet godina kasnije odlazi u Ameriku gde započinje filmsku karijeru.

Glumila je u filmu "Mulen Ruž" iz 1952. godine, "Lili" iz 1953, "Orson Vels", "Dodir zla" i "Priča o tri ljubavi".

Imre Kertes

Foto: Wikimedia Commons
Foto: Wikimedia Commons

Mađarski pisac i dobitnik Nobelove nagrade za književnost Imre Kertes preminuo je 31. marta u 87. godini.

Nobelovu nagradu za književnost dobio je 2002. godine.

Kertes je jevrejskog porekla, a 1944. godine deportovan je u Aušvic, a potom i u Buhenvald, odakle je oslobođen 1945.

Pisac je dela: "Čovek bez sudbine", "Ista priča dve pripovetke", "Likvidacija", "Dosije K", "Kadiš za nerođeno dete", "Fijasko"...

Otišli su i...

Izvor: B92.net

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage