Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

24. 10. 2016.  - Autor: newsweek.rs

Muzejizacija krize: Muzeji migracija šalju pogrešnu sliku zarad opasnog političkog cilja

Muzeji migracija, koji niču širom sveta, šalju opasno iskrivljenu sliku o migrantskoj priči

Muzejizacija krize: Muzeji migracija šalju pogrešnu sliku zarad opasnog političkog cilja

"Zašto postoje granice kada smo svi od istog mesa?", pitala je jedna avganistanska azilantkinja. Njen glas odzvanjao je hodnicima Nacionalnog muzeja istorijeimigracije u Parizu u kojem je izložba "Granice" bila postavljena pre nego što je prebačena u londonsku galeriju "Zovi me po imenu: Priče iz Kalea i dalje" u okviru Projekta Muzej Migracija.

Iako na promo materijalu piše da je cilj izložbe "ubacivanje priče o migraciji u središte britanske nacionalne svesti, mnogi smatraju da "muzejizacija migracije", osim rasvetljavanja, donosi i opasne dezinformacije o migraciji i odnosu Zapada prema migrantima.

Prvi muzej migracije otvoren je 1986. godine u Australiji. Samo četiri godine kasnije, muzej migracije je otvoren i na ostrvu Elis kod Kipa Slobode u Njujorku, a od tada, kako su države otvarale granice, širom sveta nikao je veliki broj ovakvih muzeja.

Do pojave muzeja migracije, muzeji su kao institucija korišćeni osim kao institucija kulture i kao instrument uspostavljanja nacionalne svesti i duha, ili druge političke svrhe. Muzeji migracije takođe imaju svoju političku svrhu - da pomognu u širenju svesti o neophodnosti asimilacije ogromnog broja migranata koji su stigli u evropske države.

U promo materijalu Projekta Muzej migracija navodi se da su izložene fotografijekoje prikazuju vesele migrante, kako bi se ambivalentna javnost ubedila da je imigracija dobra stvar.

Nemački akademik Joakim Bauer u svojoj knjizi "Muzejizacija Migracija: Muzeji imigracije i izvođenje multikulturalne nacije" kritikuje ovaj fenomen i tvrdi da predstavljanje nacija domaćina kao multikulturnih i tolerantnih dovodi do idealizacije i pojednostavljivanja imigracije zarad ideoloških svrha.

Profimedia, Muzej na ostrvu Elis u Njujorku

Foto: Profimedia, Muzej na ostrvu Elis u Njujorku

 

 

Ono što je zajedničko izložbama u okviru Projekta Muzej Migracija jeste ideja "svi smo mi migranti". Tako se u promo materijalu navodi da ne postoji osoba koja u istoriji svoje porodice neće pronaćo barem jednu migrantsku priču.

Iako je to verovatno istina, te priče ne moraju da imaju nikakve veze jedna s drugom - osamnaestovekovni slobodan Evropljanin i afrički rob su obojica migranti, ali se njihov položaj i razlog putovanja drastično razlikuju.

Rezultat toga jeste da ove izložbe ignorišu kako migranti odlučuju da odu, zašto biraju određenu zemlju i kako je menjaju. Muzeji migracije, za sada, nastoje da ispričaju priču o dobrom migrantu ili izbeglici, koji je pobegao od "neke tamošnje pretnje", i koji sada donosi nešto pozitivno u zemlju domaćina.

AP, Spomenik migracijama u Antverpenu

Foto: AP, Spomenik migracijama u Antverpenu
Ignorisanje razloga zbog kojih se migranti odlučuju na putovanja i negativnih iskustava koja doživljavaju u novoj sredini, dovodi do ozbiljne distorzije priče o migracijama i veoma je opasno koristiti takvu poruku zarad određene političke agende.

Kako migracije danas suštinski menjaju Zapad, muzej koji će istražiti ovaj složen fenomen i te kako je neophodan. Ali ako je predstavljena priča neprecizna i nekompletna, teško da će ubediti bilo kog skeptika da prihvati fenomen migracije kao nešto pozitivno.

 

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage