Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

28. 02. 2017.

Dinja, dobra i bez pršuta

Radovi na temu ljudskih samozavaravanja, tripovanja i ego-bildovanja iza kojih stoje pustoši samoće ili pustinje neutemeljene sujete idealno su štivo za digitalnu generaciju i sve one koji je ne podnose.

Dinja, dobra i bez pršuta

Foto:B92.net

Malo ko zna za Sandru Silađev, ali svi znaju za Dinju, ili DINJU: što na YouTubeu, što na Instagramu ili gde već sve po sajber bespućima, Dinju prate desetine, možda i stotine hiljada gledalaca njenih, hm... kratkih filmova? Skečeva? Spotova? Video radova? Performansa? Stand-up aktova? Kako se to što ona radi uopšte zove, u koju fioku se to trpa, i treba li tome uopšte fioka? Da li je to odomaćenje, to jest prilagođavanje nekog globalnijeg obrasca ili samorodna, hibridna forma, Dinjin izum, iskristalisan kroz intenzivno bavljenje tom formom, kroz nekolikogodišnjih hiperprodukcija, sve dok se ne izgradi potpuno samosvojan izraz? Nešto kao kad uzgajivač vina stvori sasvim novu sortu ukrštajući one već postojeće i pridodajući im Ono Nešto... 

Kako god, Dinja je samonikli internetski fenomen. Priznajem, to zvuči strašno, jer najčešće i znači nešto strašno: sačuvaj nas bože „samoniklih internetskih fenomena“, tih novovekovnih verzija onih što su „poznati po svojoj poznatosti“! Međutim, ne i u njenom slučaju. Ona je iskoristila sokoćalo zvano smartphone kao alatku ne za samopromociju infantilnog narcisizma i ispraznog egzibicionizma, nego, naprotiv, kao oružje za njihovo uvek inteligentno, najčešće duhovito, ponekad briljantno demontiranje. Ono je veoma često satirična persiflaža sa društveno-kritičkim nabojem, ali lišeno onoga što ovaj „žanr“ neretko prati: dosadnog propovedništva i preozbiljnog shvatanja sebe. Osim toga, Dinjin izvorni autorsko-izvođački nerv nije publicistički nego umetnički: koliko god bila zajedljiva i kritična, ona je zapravo i empatična, introspektivna, neretko upravo lirska. Iza ljudskih fasada razotkriva sve i svašta, ali nad „lošim“ otkrićima ne trijumfuje. 

Šta, dakle, radi Dinja? Ono što je piscu, naročito dramskom, kao i režiseru, dramaturgu i glumcu najprimerenije: posmatra ljude, karaktere, tipove, situacije; opservira društvo, ono „večito ljudsko“ (naročito večito žensko) u njemu, ali i ono što donose nove društvene i tehnološke okolnosti, ono globalno, ali i ono lokalno, srpsko, čak beogradsko (ne u onom napornom, opravdano zloglasnom „dorćolocentričnom“ smislu). Potom ono što vidi sintetizuje i komprimuje u radove često ne duže od nekoliko desetina sekundi ili minut-dva, a u kojima prepoznajemo tipove i karaktere iz sopstvenog okruženja - ili, uostalom, fragmente sebe samih - izdefinisane i svedene na suštinu, a obrađene kroz perfektne monološke minijature. 

Kako, međutim, preneti Dinjin rad među korice knjige, u sasvim drugačiji medijum, a da se on uglavnom ne izgubi u tom prevodu? To teško da bi išlo bez briljantnog, duhovitog, minucioznog ilustratora Dušana Stokića, koji je utoliko ne tek prateći glas, nego ravnopravan koautor knjige. Dominiraju radovi na temu žensko-muških odnosa, ljudskih samozavaravanja, tripovanja i ego-bildovanja iza kojih stoje pustoši samoće ili pustinje neutemeljene sujete, potom paraerotski odnos sa savremenim tehnologijama i beskrajnim mogućnostima narcističkog samoemitovanja koje one nude, pa generacijske i kulturološke razlike, život u zemlji divljeg kapitalizma dodatno oplemenjenog lokalnim običajima i predrasudama. Naravno, i malograđanski strah od svake forme drugačijosti (koja u agresivnom modu lako konstituiše onaj ekovski „svakodnevni fašizam“) jeste u Dinjinom fokusu, ali bogme i hipsteraj koji na šminkerskom koketiranju sa „drugostima“ parazitira. Tu stajem sa nabrajanjem jer ni još ovoliko prostora ne bi bilo dovoljno; bitno je reći da je Sandra Silađev Dinja pronašla svoju kreativnu nišu i u njoj se sjajno realizovala, a sve to po strani od bilo kakvih institucija - uključujući i one medijske - i bez razloga, a kamoli potrebe za kompromisima. Dušan Stokić u to se savršeno uklopio i vispreno nadogradio njen rad bezbrojnim urnebesno duhovitim i subverzivnim detaljima, pa preporučujem vrlo pažljivo čitanje/gledanje, da ne propustite najbolje!

Izvor: b92.net

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage