Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

23. 12. 2016.  - Autor: newsweek.rs

150 godina "Zločina i kazne": Evo kako se Dostojevski obračunao sa liberalizmom

"Zločin i kazna" je jedan od prvih psiholoških romana, ali je osim toga duboko prošaran političkim idejama i kontekstom

150 godina "Zločina i kazne": Evo kako se Dostojevski obračunao sa liberalizmom

Prošlo je 150 godina od kada je prvi put objavljen "Zločin i kazna". Roman ruskog velemajstora i jednog od najvećih književnika svih vremena, Fjodora Mihajloviča Dostojevskog, uticao je na bezbroj umetnika - od pisaca do slikara - a osim kao književno ostvarenje, "Zločin i kazna" ima veliki savremeni politički značaj.

Zaplet je konstruisan oko siromašnog studenta Rodiona Raskoljnikova, koji ubija babu zelenašivu. Delimično, on to čini kako bi dokazao ideju da izuzetnii ljudi, kao što je Napoleon, ne moraju nužno poštovati zakon. Osim toka, zelenašica je "hulja" čija smrt neće štetiti, već će naprotiv, doprineti društvu.

Međutim, problem nastaje što u trenutku ubistva zelenašice, u prostoriju ulazi njena dobroćudna mlađa sestra. Raskoljnikov i nju ubija, bet previše razmišljanja. Od tog trenutka Raskoljnikov se postepeno desenzitizuje, a na površinu isplivavaju neželjene posledice njegovih ideja, nastalih pod uticajem Hegela i Bentama.

Raskoljnikovljevo ime nastalo je od reči "raskol", odnosno šizma, što ukazuje na njegovu podeljenu ličnost.

Ilustracija: Nejednakost, Foto: Profimedia/AP

Foto: Ilustracija: Nejednakost, Foto: Profimedia/AP



EKONOMIJA I LIBERALIZAM

"Zločin i kazna" je jedan od prvih psiholoških romana, ali je osim toga duboko prošaran političkim idejama i kontekstom. On predstavlja refleksiju protiv ekonomskog liberalizma, sličnog onom koji je prisutan danas. Raskoljnikov je zbunjen jer u njegovoj glavi se stalno javljaju liberalne ideje i misli koje se protiv njih bune.

Liberalizam u "Zločinu i kazni" predstavljen je kroz jednog od najnegativnijijih likova - preko bogatog biznismena Lužina (što znači "pudla"). Kada Lužin upozna Raskoljnikova, Dostojevski u stvari želi da pokaže ekonomsku "teoriju kapljanja", prema kojoj pogodnosti bogatih "kaplju" po siromašnima isod njega. Lužin, kao izrazito bogat čovek, koristi siromaštvo Raskoljnikovljeve sestre koju želi da uzme za suprugu.

Nepoštenost ponude Lužina bila je poslednja kap koja je gurnula Raskoljnikova ka ubistvu. Istovremeno, vrhunac romana - trenutak kada Lužin pokušava da podmezne krađu Sonji, Raskoljnikovljevoj izuzetno skromnoj i pobožnoj prijateljici - poslužio je Dostojevskom da prikaže Lužina, pa samim tim i ekonomski liberalizam, u najgorem mogućem svetlu.

Čak i Svidrigajlov - liberten iz više klase koji otelotvoruje zlu amoralnost Markiza de Sada (francuski pisac po čijim delima je termin "sadizam" dobio ime) - koji je izuzetno negativan karakter, od Dostojevskog dobija priliku da pokaže pokajanje. Za Lužina, to ne postoji.
  

Wikipedia, Ilustracija: Raskoljnikov
Foto: Wikipedia, Ilustracija: Raskoljnikov

POLITIKA IDENTITETA

Neprijateljstvo koje je Dostojevski osećao prema liberalizmu jeste možda bilo iracionalno, ali je Dostojevski uspeo da opiše socijalnu i psihološku dislokaciju koju su donele brze ekonomske promene. 

Siromašni kod Dostojevskog uglavnom potiču iz bogatih porodica koje su propale i izgubile svoj status u kovitlacu političkih promena. Upravo ta kategorija ljudi, dovela je do Bregzita i pobede Trampa - ogroman broj uspešnih ostao je bez ičega tokom ekonomske globalizacije osamdesetih i kriza koje su počele od dvehiljaditih.

Dostojevski anticipira način na koji dislokacija izazvana ekonomskim promenama dovodi do politike identiteta, bila ona desničarska i levičarska.

Za Dostojevskog, religija je prevashodno stvar identiteta. Religija je ta koja iskupljuje Sonju i izvlači je iz prostitcije, religija je ta koja je omogućila Sonji da iskupi Raskoljnikova, koji je bio zbunjen liberalnom modernizacijom.

Kao što je Raskoljnikov izgubljen u novim okolnostima društva, skrenuo u mističnu filozofiju, tako se i danas usled pada poverenja u institucije i političko-ekonomski sistem ljudi okreću takozvanom populizmu. 


Opisi tenzija između individue, zajednice i moderniteta u "Zločinu i kazni", seku kroz sve ravni današnjeg političkog spektra i njihova relevantnost, jaka je koliko i kada je knjiga pisana. Zbog toga, "Zločin i kazna" u pravom smislu te reči, predstavlja vanvremenski klasik.

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage