Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

02. 02. 2017.

Otvorena izložba "Slikari/Ratnici/Svedoci"

Izložba "Slikari/Ratnici/Svedoci", posvećena obeležavanju stogodišnjice Prvog svetskog rata, otvorena je u Galeriji Srpske akademsije nauka i umetnosti.

Otvorena izložba "Slikari/Ratnici/Svedoci"

Foto:B92.net

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević istakao je na otvaranju da su "Slikari/Ratnici/Svedoci" izložba duboke simbolike i izuzetnog značaja i da izložena dela ostaju kao uspomena i opomena na veličanstvenu, tragičnu, ali ipak veliku istoriju.

"Na površinu su iz arhiva i zbirki izronile impozantne i tragične slike srpske prošlosti. Slikari impresionisti i postimpresionisti, koji su u tragičnim okolnostima Prvog svetskog rata pokazali svoj talenat u nemogućim, gotovo neljudskim uslovima, jesu tužno i veliko podsećanje na to šta je bila Srbija i šta je bio naš narod i sa kakvim se istorijskim izazovima suočavao", ocenio je juče Vukosavljević.

Ministar je rekao da je pitanje da li smo se ikad kao narod oporavili od tragedije Prvog svetskog rata. "Reklo bi se da nismo. Ova izložba govori o još nečemu - kada je država bila na tragu uništenja, ne mala grupa talentovanih umetnika pridružila se vojsci i narodu i krenula da svedoči o našem stradanju. Fotografije takođe na svoj način iznose na videlo ono što je u dobrom delu istorije poslednjih stotinak godina zaboravljeno i gurano u drugi plan", kazao je on.

Vukosavljević je primetio da se na izloženim delima vide "prizori za pamćenje, za scehanje, za tugu i opomenu". "Pitanje je da li smo iz ovih događaja kao narod izvukli pouku. Ostaje da verujemo da jesmo, ostaje da se podsetimo kako je pregnuće naših talentovanih umetnika bilo dato na oltar žrtve celokupnog naroda, ostaje da vidimo da li smo danas dostojni potomci naših predaka. Imamo ovde prizore koji nisu dovoljno prisutni ni u medijima ni u školskom sistemu ni u kolektivnom sećanju", rekao je ministar.

On je dodao da izložba ostaje kao uspomena i kao opomena. Predsednik SANU akademik Vladimir Kostić rekao je, otvarajući izložbu, da ima utisak da je Platon bio u pravu kada je iz idealne države prognao umetnost, jer ona nesumnjivo raznežava građane. "Ali umetnost je i jedini mogući otpor mračnoj realnosti i zlu sa samo izvesnim izgledom na uspeh. Ova izložba nas suočava sa grotesknošću, sa paradoksom da je i u viru smrti neko ipak pevao dajući tom opštem stradanju neočekivanu estetsku dimenziju, a ne samo dokument za nezaboravljanje", istakao je on.

"U istom rovu nalazimo kičicu i kuršum, nož i fotoaparat, obezbeđujući čudnu logoku za još čudnije znaimanje - slikar ratnik, a ne bi nas začudila ni tupa olovka u susednoj rovovskoj pasareli za pesnika ratnika", primetio je Kostić.

On je rekao da dok ceo svet zna da je u opkoljenom Lenjigradu Ssostakovič pisao prva tri stava Sedme simfonije, da bi kasnije bio prebačen u Samaru, dela službenih ratnih slikara, službenih fotografa srpske vojske, dopisnika i fotoamatera, ali i slikarki i dobrovoljnih bolničarki, kao i dela drugih umetnika učesnika u ratu, tek danas govore o trijumfu volje.

"Ona govore o uspešnom bekstvu kreativnosti pred neizbežnom smrću i pobedi erosa nad tanatosom u trenutku njegovog svekolikog trijumfa s tim što oni nisu nigde prebačeni i nisu imali svoju Samaru sem grobova u okolini Valjeva ili na putu sopstvenog egzodusa", kazao je Kostić. Izložba je realizovana u okviru saradnje Muzeja savremene umetnosti i Galerije Srpske akademije nauka i umetnosti, a šef Odeljenja umetničkih zbirki MSU dr Zoran Erić je rekao da ona ukazuje na širi sociološki i kulturološki kontekst nastanka predstavljenh dela, kao i na procvat impresionističkog slikarstva na Krfu i Kaprju u vrtlogu rata.

Do 2. aprila posetioci mogu da pogledaju dela Nadežde Petrović, Koste Miličevića, Mališe Glišića, Milana Milovanovića, Miloša Golubovića, Vladimira Becića, Vase Eškićevića, Vase Pomorišca, Paška Vučetića, Živorada Nastasijevića, Natalije Cvetković, Mihaila Milovanovića, Veljka Stanojevića, Dragomira Glišića i drugih.

Predstavljene su i autorske fotografije Vladimira Becića, Miloja Igrutinovića, Riste Šukovića, Riste Marjanovića, Stanislava Krakova, Đorđa Stanojevića, Andre Popovića, Dragoljuba Pavlovića, Jovana Lovčevića, zatim dela Katarine Šturceneger, Arčibalda Rajsa, Samsona Černova, Arijela Verdžisa, Andre Taponijea. Autor celokupnog projekta je Žana Gvozdenović, dok je autor segmenta o ratnim fotografijama Milena Marjanović. Dizajn potpisuju Nenad Marković i Andreja Nježić.

Izvor: B92.net

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage