Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

23. 01. 2018.

Koliko je teško da balkanski film bude prepoznat u svetu?

Reditelj Stefan Komandarev srpskoj publici je poznat po filmu "Svet je veliki i spasenje je iza ugla", poetskoj "tornatoreovskoj" životnoj priči o mladiću Saši, po koga, posle pogibije roditelja u saobraćajnoj nesreći u Nemačkoj, dolazi neobični deda da bi se sa njim na biciklu vratio u Bugarsku. U razgovoru za B92, podsećamo se najuspešnijeg bugarskog filma ikada i sa autorom govorimo o njegovom novom ostvarenju.

Koliko je teško da balkanski film bude prepoznat u svetu?

Foto:B92.net

Film "Svet je veliki i spasenje je iza ugla" bio je jedan od retkih, ako ne i jedni bugarski film koji je ušao u bioskopsku distribuciju u Srbiji. Uz opasku da to ne može ni da potvrdi ni da negira, Stefan Komandarev dodaje da je to bio bugarski film koji je distribuiran u najviše zemalja u inostranstvu ikada, ukupno 93.

"Naravo, u Srbiji je film bio prikazan i zbog Mikija Manojlovića, koji glumi dedu Baj Dana. Zavoleo sam ga zbog uloge u filmu Emira Kusturice 'Otac na službenom putu'. Mnogo su mi se svidele njegove toplina i ljudskost, i njegov dobar smisao za humor. Sanjao sam da Miki igra u mom filmu. To sam i rekao mom nemačkom koproducentu pokojnom Karlu Baumgardneru, jednom od najvećih evropskih producenata koji je bio i koproducent 'Podzemlja'. On je uspostavio kontakt sa Mikijem što me je učinilo veoma srećnim", navodi Komandarev za B92.

Na kometar da je "Svet je veliki..." dobar i poetičan film, koji stilski podseća na radove poznatog italijnaskog sineaste Đuzepea Tornatorea (reditelja filmova "Bisokop Paradizo", "Malena" i "Barija: Kapija vetrova"), Komandarev sa zadovoljstovm ističe:

"Tornatore je jedan od mojih omiljenih reditelja, tako da sigurno možete da nađete i nešto njegovo u mojim filmovima!"

Publici filmskog festivala Kustendorf bugarski reditelj se predstavio svojim novim ostvarnjem "Pravci" i to nekoliko dana pre bugarske premijere. U filmu koji idejom podseća na Džarmušovu "Noć na zemlji", sudbine nekoliko ljudi prepliću se tokom 24 sata dok se taksijem voze po Sofiji. Kroz oči taksista i njihovih mušterija gledamo kako životne odluke jednih, utiču na živote drugih ljudi.

U teškoj priči koja budi nadu, spoznajemo da čak i smrt jednog čoveka može drugom dati priliku za novi život.

U kolikoj meri su "Pravci" balkanska, a koliko univerzalna priča?

"Ključ za uspeh jednog filma je da ispričate svoju sopstvenu priču, priču iz svog društva. Ja sam Bugarin, pa ću da pričam bugarske priče u svojim filmovima. Ali takve koje su su razumljive i koje emotivno mogu da dotaknu publiku gde god da se film prikazije. Ključno je praviti iskrenu predstavu svog sopstvenog sveta. Ne treba razmišljati na način 'ovo je Balkan, ili ovo nije Balkan'. To onda je kliše."

Mnogi kritičari u svetu bili su puni hvale za rumunski film u poslednjih desetak godina. Kako vidite poziciju fimova koji dolaze sa ovog podneblja u globalnim okvirima?

"Da, postoje zaista fantastični rumunski filmovi iz poslednje decenije. Ali ja uopšte nisam ljubitelj tih pojednostavljavanja. Imate dobre, humane, filmove i ne tako dobre filmove. Na ovom podneblju ima dosta dobrih filmova. Poslednji srpski film koji sam gledao 'Rekvijem za gospođu J.' je veoma dobar film. Jedan do mojih omiljenih srpskih filmova je 'Klopka'. Sve te zemlje umeju da naprave dobar film."

Filmovima sa Balkana nije lako da budu prepoznati i viđeni u nekim globalnim okvirima, kaže Komandarev, ali dodaje i da je to "apsolutno moguće", jer to "zato i jeste interesantno".

"To što se moj prethodni film našao na najužoj listi za Oskara za strani film i što je novi film ušao u zvaničnu selekciju festivala u Kanu je dokaz da je moguće. 'Pravci" su se našli u izboru četiri festivala A kategorije. Pored Kana, tu su Toronto, Varšava i Talin. Dakle, ako zaista želite ovim da se bavite i da to radite na kvalitetan način - moguće je", zaključuje bugarski reditelj.

Nema sumnje da će film "Pravci" ovde naići na dobar odziv publike, ukoliko se nađe u srpskim bioskopima.

"Zašto da ne. I ja se tome nadam!", zaključuje Stefan Komandarev u razgovoru.

Izvor: b92.net

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati