Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

12. 02. 2018.  - Autor: Blic

NTERVJU Gzavije de Mestr: Harfu sviram zbog lepe učiteljice, ali nismo bili ljubavnici

Jedan od najatraktivnijih muzičara današnjice, francuski harfista Gzavije de Mestr drugi put je gostovao u našem glavnom gradu, kao solista na dva koncerta Beogradske filharmonije.

NTERVJU Gzavije de Mestr: Harfu sviram zbog lepe učiteljice, ali nismo bili ljubavnici

Foto:Z.Ilić RAS Srbija

On je šarmirao publiku neposrednim nastupom, a pogotovo su dame uživale u njegovim koketnim pokretima i gestikulacijama dok je izvodio Rodrigov “Koncert za Aranhuez” i dva bisa. Atmosfera je bila kao na rok koncertu, “samo što grudnjaci nisu leteli ka njemu”, rekli su nam očevici.

Solisti na harfi retka su pojava, ali De Mestr je uspeo da ovaj instrument izgura u prvi red orkestra, pre svega zahvaljujući sopstvenim aranžmanima klasičnih dela koja odlično prolaze i kod kritike i kod publike čime je harfu predstavio kao izuzetno raskošan instrument. A kako se odlučio baš za nju? Sve je počelo kao ljubavna priča.

- Upoznao sam jednu učiteljicu harfe kada sam imao devet godina. Bila je tako mlada i prelepa i odlučio sam da krenem na časove kod nje. Podučavala me je do 15. godine i rekla mojim roditeljima da sam veoma talentovan te da bi trebalo da se profesionalno bavim muzikom. Ne, nikada nismo bili ljubavnici, ali ona i dalje igra veoma važnu ulogu u mom životu i kuma je mojoj ćerki. To je jedna divna žena.

- Dok je svirate, kao da je držite u naručju. Vrlo je fizički instrument i jedan od malobrojnih gde nema ničeg između vaših prstiju i zvuka, nema dirki, nema gudala. Imate osećaj da možete da menjate boje zvuka promenom tenzije ili dodirivanjem žica na određenoj visini, u zavisnosti da li želite mekši ili suvlji zvuk.

Kako ste odlučili da napravite rizičan i smeo iskorak u svet solista?

- Dok sam studirao, govorili su mi da je nemoguće biti solista na harfi, da je najbolje do čega mogu da doguram da budem član orkestra. Svirao sam deceniju u Bečkoj filharmoniji, ali nisam mogao da zamislim da to radim i sledećih 40 godina. Takođe, primetio sam da bi ljudi lepo reagovali svaki put kada bih imao solo deonice i to mi je dalo vetar u leđa. Počeo sam da radim na aranžiranju poznatog repertoara, gde sam harfom menjao uglavnom klavirske deonice, i vrata su se otvorila. Sve više publike je htelo da sluša harfu.

Ne čudi, s obzirom na to da ona proizvodi jedan od najnežnijih zvukova?

- Osim tog unikatnog zvuka vrlo je spektakularna i za gledanje, jer posmatrate kako se zvuk stvara. A i moćnija je nego što mnogi misle. Nije jaka kao klavir, ali je moćnija od gitare. I vrlo opasan instrument.

U kom smislu?

- Sviram pomoću osam prstiju na 47 žica. Nogama kontrolišem još sedam pedala, kojima dobijam sve polutonove. Drugim rečima, kad menjate ključ, menjate pedalu, nezgodno je ako se zaboravite. To vas čini prilično nesigurnim pred svaki nastup, naročito ako svirate napamet (smeh). Ali je vredno svih muka.

Doviđenja do 2020.

Drugi put ste u Beogradu, šta vam je bio glavni motiv da se vratite?

- Lepo je kada možete da održavate kontinuitet sa publikom. Iz 2015. nosim lepe uspomene. Publika je bila entuzijastična, ohrabrujuća, primio sam toliko pozitivne energije od nje i drago mi je da sam se vratio. Lepo je da se ponovo vidimo i kao svirači, da vidimo koliko smo napredovali i šta novo možemo da ponudimo.

Koje su šanse da vas ponovo vidimo i kada?

- Ne verujem pre 2020. Sledeća sezona je već popunjena.

 



Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage