Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

14. 06. 2018.  - Autor: B92.net

Potresna priča paraolimpijke: Posle Rija želim da umrem

Za Marieke Vervot, 37-godišnju belgijsku paraolimpijku, atletska trka u Riju će ujedno biti i poslednja u karijeri.

Potresna priča paraolimpijke: Posle Rija želim da umrem

Foto: screenshot

Naime, Mariete boluje od neizlečive degenerativne bolesti koja joj, kako kaže, ubija želju za životom. 

Vervotova trpi nepodnošljive bolove, a vremenom su počeli da je muče i mentalni problemi. 

A kako je Belgija još 2002. legalizirala eutanaziju, odluka je, čini se pala. 

Mariete je, pišu belgijski mediji, odredila datum svoje smrti. To će se dogoditi negdje u 2017. godini. Eutanazija je u Belgiji legalna još od 2002. godine. 

Da priča bude sablasnija, atletičarka je već počela da planira svoju sahranu. 

“Želim da svi u rukama imaju čašu šampanjca i da svi na trenutak pomisle na mene.” 

Mariekeni zdravstveni problemi počeli su još 2000. godine kada je saznala da boluje od teške i neizlečive bolesti. Ubrzo je završila i u invalidskim kolicima. 

Međutim, hrabra Belgijanka nije odustajala od života, počela je da igra košarku u kolicima, a nakon toga i da nastupa u triatlonu 2007. 

Nažalost, godinu dana kasnije, njeno stanje se drastično pogoršalo i morala je da odustane od zahtevnog sporta i da se prebaci se na atletiku. 

“Bolovi su tako jaki da sam provela bezbroj besanih noći. Često i padam u nesvest”, rekla je Vervotova za i objasnila što joj znači kada se takmiči na atletskoj stazi. 

“U tih nekoliko minuta sve nestaje. Zaboravim na bol, iz sebe izbacim svu negativnu energiju, borim se protiv straha i patnji.” 

Poslednja želja u životu joj je - zlatna medalja u Riju. U Londonu se već popela na najviše postolje nakon trke na 100 metara, a na 200 metara brani srebro. 

“Strašno patim, noću spavam tek desetak minuta. Moje telo je iscrpljeno, a ujutro mi medicinska sestra daje injekciju morfijuma. Svi me vide nasmejanu za zlatnom medaljom oko vrata, ali malo ljudi zna šta stvarno preživljavam. Rio je moja poslednja želja!” 

Za eutanaziju u Belgiji potrebna su pismena odobrenja troje lekara, a statistike govore da od 2002. godine na taj način život okonča oko 1400 ljudi godišnje.

Izvor: B92.net

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage