Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

14. 09. 2020.

"NEMA RAZLOGA ZA ODUGOVLAČENJE" Sem Fabrici za "Blic" o razgovorima Beograda i Prištine i putu Srbije ka EU

Nema razloga da se govori o vremenskim odrednicama ili veštačkim rokovima dijaloga. Ali Borel, Lajčak i zemlje članice EU vrlo su jasno istakli da ne vide razlog ni za odugovlačenje.

"NEMA RAZLOGA ZA ODUGOVLAČENJE" Sem Fabrici za "Blic" o razgovorima Beograda i Prištine i putu Srbije ka EU

Foto:blic

Kao posrednik u dijalogu, EU je spremna da nastavi onoliko brzo koliko dve strane žele, kaže ambasador Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici u intervjuu za "Blic", odgovarajući na pitanje da li očekuje potpisivanje sporazuma Beograda i Prištine do kraja mandata specijalnog predstavnika EU.

Sem Fabrici Foto: Mitar Mitrović / RAS Srbija

Sem Fabrici

Treća runda dijaloga u Briselu je gotova, Borelj je rekao "nije lako", tri osetljive i važne teme su bile na stolu i postignut je dogovor, a dve su otvorene. Da li to znači da je dijalog u zamahu?

- Da, nikad nije lak, ali je zamah dobar. Kao što su visoki predstavnik i potpredsednik Borel i specijalni predstavnik EU Lajčak rekli, sastanak lidera u okviru dijaloga Beograd-Priština je dobro protekao. Predsednik Vučić i premijer Hoti su postigli pun napredak na teme nestalih/raseljenih lica i ekonomske saradnje, tako da su onda mogli da ostave te teme po strani i fokusiraju se na aranžmane za nevećinske zajednice i rešavanje međusobnih finansijskih potraživanja. Ta dva nova pitanja su prvi put predstavljena u Briselu u ponedeljak u okviru pregovora o sveobuhvatnom i obavezujućem sporazumu o normalizaciji. Ona su vrlo osetljiva i to će se odraziti i na pregovore. Očekujemo da će naredne runde razgovora biti još teže. No, obe strane su spremne da se angažuju u pregovorima, što je pozitivno.

Očekujete li potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma do kraja mandata Miroslava Lajčaka 31. marta naredne godine?

- Nema razloga da se govori o vremenskim odrednicama ili veštačkim rokovima. Ali Borel, Lajčak i zemlje članice EU vrlo su jasno istakli da ne vide razlog ni za odugovlačenje. Kao posrednik u dijalogu, EU je spremna da nastavi onoliko brzo koliko dve strane žele. Lajčakov mandat, kao i mandat svakog specijalnog predstavnika EU, može da se obnovi. Dakle, njegov mandat traje do 31. marta, ali može i da se produži.

Pred nama je uskoro godišnji izveštaj; šta očekujete, hoće li se razlikovati od prošlogodišnjeg?

- Izveštaj će biti objavljen početkom oktobra i pokrivaće period od aprila 2019. kada je objavljen prethodni. Uskoro ćete videti sadržaj, ali ja već sada mogu da vam dam kontekst. Prvo, izveštaj daje najvažniju ocenu toga kako Srbija stoji u procesu reformi ka evrointegracijama: od ekonomije i vladavine prava, preko javnih nabavki i inovacija, do zaštite životne sredine i spoljne politike. Drugo, moramo da uzmemo u obzir i to da je proteklih šest meseci zbog krize Covid-19 bilo posebno teško za Srbiju, kao i za čitav svet. Treće, izveštaj se neće razlikovati u načinu na koji meri napredak. On će meriti napredak u reformama prema istim kriterijumima, poznatim kao kopenhagenški kriterijumi. Njih mora da ispuni svaka zemlja koja želi da postane članica EU. Lično se nadam da će mnogi u Srbiji posvetiti ovom izveštaju dužnu pažnju i naći vremena da ga detaljnije pročitaju, a ne samo podnaslove. On sadrži mnoge stvari koje se zaista tiču svakodnevnog života običnih ljudi – šta treba da se uradi za bolje obrazovanje narednih generacija, kako poboljšati kvalitet vazduha, obezbediti slobodu medija, kako potpomoći rast privrede i obezbediti transparentnost u javnoj upravi samo su neki od primera. Svi u Srbiji bi trebalo da posvete pažnju ovom izveštaju. Pristupne reforme se sprovode pre svega radi unapređenja života građana. Mi ćemo sa naše strane da učinimo sve da izveštaj bude dostupan što većem broju ljudi.

Sem Fabrici Foto: Oliver Bunić / RAS Srbija

Sem Fabrici

Ove godine Srbija nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje. Kako komentarišete zamerke da se politika uplela i da je to način da EU disciplinuje Srbiju zbog dijaloga sa Prištinom?

- Ponegde se javlja ideja da pristupanje služi kao instrument pritiska na Srbiju i da je normalizacija odnosa sa Prištinom jedini element koji treba da se uzme u obzir. Ne slažem se sa takvim pristupom. Fali mu perspektiva i zvuči defanzivno. Treba da vidimo više transformativni efekat proširenja koji će doneti prosperitet, ojačati demokratiju i obezbediti sigurnost u Srbiji i regionu. Pristupanje je proces zasnovan na planu dogovorenih reformi i obaveza. On je međusobno dogovoren 2014. kada su Srbija i EU odlučile da otvore pregovore. Postoji detaljan plan, sa jasnim međukoracima, uspostavljen je mehanizam primene, kao i 300 miliona evra bespovratnih sredstava godišnje kao podrška tom procesu. To je svakako složen, ali i koherentan i transparentan proces. Uz proces normalizacije odnosa sa Prištinom, reforme u vladavini prava imaju ključnu ulogu u oceni celokupnog procesa. Ne možemo dovoljno naglasiti važnost vladavine prava. Ona je okosnica reformskog procesa. Prošlog juna zemlje članice, koje pomno prate proces i moraju jednoglasno da se slože o otvaranju novih oblasti za pregovaranje, nisu bile ubeđene da je Srbija postigla dovoljan napredak u reformama, posebno u poglavljima 23 i 24 koji se odnose na vladavinu prava i zaštitu ljudskih prava. I to nas je dovelo u situaciju da Srbija ne otvori više poglavlja. Ali, proces se nastavlja, i ako pogledamo situaciju pred nama, vidimo dva važna elementa. Prvo – nova vlada u Srbiji će imati jedinstvenu priliku da dâ odlučujući podsticaj reformskoj agendi EU, posebno ključnim reformama u vladavini prava. U priliku treba iskoristiti u celosti, odlučno i bez oklevanja. Drugo, obnavljanje dijaloga sa Prištinom uz posredovanje EU u julu, nakon suspenzije od 20 meseci, vrlo je pozitivan element. Ta dva elementa su podstrek potreban za ubedljiv napredak u pregovorima.

 Sem Fabrici_180518 Foto: O. Bunić / RAS Srbija

Sem Fabrici_180518

Nije neobično da čujemo kako će rešavanje kosovskog pitanja (poglavlje 35) direktno omogućiti Srbiji ulazak u EU. Da li je stvarno tako?

- Nažalost, to nije neuobičajeno, kao što sam već rekao: ne slažem se s ovim pristupom. To je delimično i namerno tumačenje koje nastoji da sagledava ceo proces pristupanja samo kroz prizmu normalizacije odnosa sa Prištinom, pri tom pogrešno umanjujući ulogu ostatka reformi. To se, zapravo, ne ogleda u modalitetima pregovaranja: proces evrointegracija pokriva 35 različitih oblasti (poglavlja) i ne sadrži samo trideset i peto poglavlje. Ne ogleda se ni u suštini reformi: nezavisno i efikasno pravosuđe, konkurentna privreda, obrazovanje koje priprema za radna mesta sutrašnjice, transparentna javna uprava koja služi građanima, nezavisni i profesionalni mediji i čista životna sredina, da napomenem samo neke primere, ne treba da se posmatraju kao sekundarni ili nemogući ciljevi. Naprotiv, verujem da su vrlo realni i bliski životima ljudi. Jasno je da tako širok i ambiciozan plan reformi traži vreme i adekvatne resurse. Zato institucije EU pružaju značajnu podršku Srbiji. Ne zaboravite da su u prethodna dva finansijska perioda (2007 – 2020) poreski obveznici Unije donirali Srbiji 4,17 milijardi evra kao podršku reformama i procesu modernizacije: od izgradnje bolnica u kojima se sada leče pacijenti oboleli od Covida 19, preko savremenih puteva kojima srpski kamioni isporučuju robu na tržište EU, do traktora kojima domaći poljoprivrednici obrađuju njive i IT startap firmi koje pružaju usluge na međunarodnom tržištu. Na to je EU odmah donirala 93 miliona evra u odgovoru na Covid-19. Spisak je previše dug za ovaj intervju, te bih pozvao sve zainteresovane da posete našu veb-platformu euzatebe.rs da vide gde i kako se raspodeljuju sredstva i kako se naša pomoć materijalizuje. Otkriće mnogo toga konstruktivnog urađenog širom Srbije.

Šta je Ahilova peta Srbije u pogledu reformi i ispunjenja uslova za pridruživanje EU? Gde je Srbija najslabija?

- Treba sagledavati širu sliku. Godišnji izveštaj će dati pravedan pregled stanja u Srbiji i oblasti u kojima je potrebno dodatno raditi. Ako pitate gde je potrebno još posla, rekao bih: vladavina prava je ključna za sadržaj; politički, pristupanje EU bi trebalo da bude iznad domaćih debata. Srbija treba da sklopi pakt u društvu za reforme. A u pogledu komunikacije, ljudima je potrebno koherentno i objektivno informisanje o brojnim pozitivnim rezultatima koje proces pristupanja već donosi. Pristupanje se suviše često koristi za političke kontroverze. To može dovesti ljude u zabunu.

Srbija je odlučila da nastavi put ka EU sa novom metodologijom. Šta mislite o tome?

- Mislim da je to pozitivan korak. Nova metodologija dogovorena početkom godine ima četiri glavna cilja: vraćanje kredibiliteta procesu (reforme moraju da se sprovedu, EU to mora da prizna); veće političko usmerenje (to ne može da bude tehnički proces bez punog angažmana političkih vođa); veću predvidljivost i jasnoća u procesu (ako naši partneri isporuče rezultate, to činimo i mi, i obrnuto) i veću dinamika procesa (od pojedinačnog poglavlja do klastera reformi, sa većim fokusom na sprovođenje). Kombinacija ova četiri principa treba da pomogne napretku u procesu pristupanja. Naravno, metodologija je važan i nov instrument, dok cilj reformi za postizanje članstva ostaje isti.

Šta nosi ekonomski paket

Postoji i ekonomski paket koji ide uz godišnji izveštaj. Šta on podrazumeva i koliko će iznositi?

- Da, mi radimo na ekonomskoinvesticionom planu za Zapadni Balkan, koji će biti uskoro objavljen. Zasniva se na finansijskim sredstvima opredeljenim u narednom dugoročnom budžetu EU. Suviše je rano definisati ukupne sume, jer ima mnogo komponenti. Ali već sada možemo reći da plan ima ključne ciljeve: fokus na oblasti i projekte koji će stvoriti dugoročan privredni rast i nova radna mesta, ali i privlačnu investicionu klimu. U tom smislu prioritet će imati povezivanje, naročito u transportu i energetici, zelena tranzicija (Zeleni dogovor), a posebno dekarbonizacija energetskih proizvoda, i digitalna transformacija koju odlikuje i pristup širokopojasnom internetu. Takođe, rad na širem planu na Zapadnom Balkanu: projekti velikih razmera i akcije sa efektima i učešćem na nivou regiona činiće osnov plana. Tu su i stvaranje ambijenta povoljnog za investicije. Srbija može da ojača svoju poziciju kao investiciono čvorište u regionu, uzimajući u obzir i dinamiku procesa "poslovanja u okruženju" koji je odredio Covid-19 (kraći lanac snabdevanja i investicije), što će podstaći preduzetništvo i smanjiti odliv mozgova. Takođe, olakšati regionu pristup jedinstvenom tržištu EU, između ostalog i kroz razvoj koherentnog regionalnog tržišta, koje još uvek pati od privredne fragmentisanosti. Svi ovi elementi služe da podrže reforme i pospeše ekonomiju, posebno u trenutku kada Covid-19 stavlja naš sistem pod snažan pritisak. Vidim to kao vrlo dobar pristup i priliku da se Srbija približi svojoj EU destinaciji.

Izvor: blic.rs

Tagovi

Pročitajte još

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati