Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

15. 10. 2018.

O razgraničenju se puno priča, ali MALO ZNA: Da li smo na tragu recepta koji će raspetljati KOSOVSKI ČVOR

Od kada je u avgustu predsednik Srbije Aleksandar Vučić pomenuo razgraničenje kao moguće rešenje za pitanje Kosova, o tom predlogu sve češće se govori i u međunarodnim krugovima.Ja se zalažem, i to je moja politika, za razgraničenje sa Albancima. To da imamo teritoriju za koju se ne zna ko je kako tretira i šta kome pripada, to je uvek izvor potencijalnih sukoba, rekao je Vučić.

O razgraničenju se puno priča, ali MALO ZNA: Da li smo na tragu recepta koji će raspetljati KOSOVSKI ČVOR

Foto:Blic

O detaljima nije želeo da priča da ne bi otvorio karte i time ugrozio pregovaračku poziciju Srbije.

U isto vreme predsednik Kosova Hašim Tači pomenuo je korekciju granica, dok Ramuš Haradinaj odbija svaki predlog osim aktuelnog stanja.

Aleksandar Vučić, Federika Mogerini i Hašim Tači Foto: Pres služba predsednika Srbije / Promo

Aleksandar Vučić, Federika Mogerini i Hašim Tači

ZAOKRET IZ VAŠINGTONA

U međuvremenu, došlo je do zaokreta i kada je reč o međunarodnoj zajednici. Sjedinjene Američke Države, neskriveni saveznik Prištine, nakon dolaska Trampove administracije menjaju stav – Kosovo za njih više nije završena priča, već tema koju treba vratiti na pregovarački sto. Slične vesti stižu i iz Brisela. Prvo je Johanes Han izjavio da EU treba da prihvati svako rešenje o kojem se dogovore dve strane, a zatim je izvestilac za Srbiju u Evropskom parlamentu Dejvid Mekalister pokušao da otkravi kancelarku Angelu Merkel da podrži predlog Srbije. Nije mu uspelo, ali je Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta nekoliko dana kasnije velikom većinom glasova usvojio Nacrt izveštaja o Srbiji s unetim amandmanom koji se odnosi na razgovore o mogućoj korekciji granica kao delu rešenja u okviru dijaloga Beograda i Prištine.

DIJALOG U ĆORSOKAKU

Sa sagovornicima “Blica” pokušali smo da dođemo do odgovora da li je razgraničenje dobra ideja, da li je realna opcija, da li je moguće u skorijem periodu i ako jeste, kako ga najbezbolnije izvesti.

Suzana Grubješić, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji, kaže da je Briselski dijalog zapao u ćorsokak, a pet i po godina od njegovog potpisivanja najvažniji deo - Zajednica srpskih opština - nije sproveden.

Suzana Grubješić Foto: Promo

Suzana Grubješić

- Zato je logično i racionalno traganje i za nekim drugim potencijalnim rešenjima oko kojih bi se saglasili Beograd, Priština i međunarodna zajednica. U tom smislu ni razgraničenje ili korekcija granica više nisu i ne treba da budu tabu tema - navodi Grubješićeva za “Blic”.

REŠENJE JOŠ DALEKO

Dr Neven Cvetićanin s Instituta društvenih nauka kaže da je pitanje rešenja kosovskog čvora još daleko. On navodi da nije izvesno kada će biti nastavljeni pregovori, kao i da unutrašnje političke prilike u najmoćnijim zemljama na svetu, poput Nemačke i Sjedinjenih Država, neće pospešiti da se postigne rešenje prihvatljivo za sve učesnike u ovom procesu.

- U SAD imate izbore za Kongres u novembru, u Nemačkoj izbore za rukovodstvo stranke CDU na čijem je čelu Angela Merkel i posle kojih bi njeno liderstvo i opstanak u političkom životu mogli da budu dovedeni u pitanje. Posle toga slede i izbori u Bavarskoj – navodi Cvetićanin za “Blic”.

Sve navedeno kancelarku Merkel i američkog predsednika Trampa udaljava od angažmana u ovom regionu. Kada se tome doda da je Rusija prošla kroz izbore i osetljive unutrašnje procese i da je situacija tamo sada stabilna, sve to ne doprinosi rešenju.

Neven Cvetićanin Foto: RAS Srbija

Neven Cvetićanin

- Sve ovo slabi poziciju Prištine i videćemo kako će vlast tamo reagovati na ovu novu realnost na terenu – da li izlaženjem u susret ideji razgraničenja ili na neki drugi način – ističe on i naglašava da i dalje ne postoji osnov da bi se tvrdilo da smo bliži rešenju.

Cvetićanin kaže da zbog svega zauzima oprezan i realističan stav.

- Ne očekujem uskoro neke pomake. I ova rezolucija Evropskog parlamenta je protokolarna, nisu joj preveliki realni dometi. Ona je ambivalentna, može se tumačiti i ovako i onako. Ona je ohrabrenje za nastavak dijaloga. Pitanje čvora će se izmestiti sa multilateralnog na bilateralni nivo, odnosno sa Brisela na nivo bilateralnih odnosa najvećih sila. Vašingtona, Moskve i Berlina – kaže Cvetićanin.

MINA ZA BRISEL

Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam smatra da razgraničenje u ovom trenutku nije realno i da se ne može izvesti na bezbolan način.

- Sjedinjene Države su namerno plasirale tu ideju da bi podelile Evropu, i to se i dogodilo. Prvo je Han izjavio da Evropa treba da podrži dogovor dve strane, a zatim i Mekalister. Time se minira briselski proces - navodi Popov.

On kaže da bi prihvatanje razgraničenja značilo okončanje Briselskog sporazuma.

- Razgraničenje bi moglo na tri načina da se izvede. Po administrativnim linijama kakve su sada. Onako kako Vučić priželjkuje - da sever Kosova pripadne Srbiji ili kako Tači zagovara - sever Kosova za jug Srbije. Svako od rešenja dovelo bi do novih problema - ističe Popov.

On kaže i da podela po etničkom principu daje alibi Dodiku da se to uradi i moglo bi da dođe do domino-efekta u regionu, a to bi moglo i da nas vrati u devedesete.

Predrag Marković: Razgraničenje i njegove zamke

Razgraničenja naroda su često kao razvod supružnika koji se mrze. U našoj istoriji je najduže trajalo razgraničenje sa Italijom. Samo posle Drugog svetskog rata pregovori i svađe oko granice su trajali tridesetak godina. Sa Bugarima smo četiri puta ratovali i mirili se oko krajeva koji danas nisu ni srpski ni bugarski. Što se Albanaca tiče, Srbi su više od veka smanjivali svoje zahteve. Njihova prvobitna želja je bila izlazak na more i zaposedanje severne Albanije. Na jedvite jade su pristali na granicu po visovima Prokletija. Izgleda da se sprema nova granica.

Ideju o razgraničenju Srba i Albanaca prvi je zastupao Dobrica Ćosić, onda veliki deo SANU, neki istoričari i demografi, a zatim Ivica Dačić.

Foto: V. Lalić / RAS Srbija

Treba izbeći nekoliko zamki u pregovorima o razgraničenju. Nikako ne treba zamišljati srpske i albanske teritorije kao površine obojene istom bojom, bez mrlja i tačaka na onoj drugoj strani. Šta to znači? Moguće pripajanje severa centralnoj Srbiji nikako ne bi smelo da znači prekidanje institucionalnih veza srpske države sa enklavama i srpskim svetim mestima na jugu. Enklave i svetinje treba i mora da ostanu kao srpski arhipelag u albanskom moru. Sličan položaj treba da imaju Albanci u Preševu. Dakle, Preševo nikako ne smemo porediti sa Mitrovicom i Leposavićem, već sa Gračanicom, Brezovicom, Ranilugom... Sever Kosova je čak i u doba nacista bio deo centralne Srbije, i to duboko na jug od Ibra. Da li je moguće da će današnja međunarodna zajednica biti gora prema Srbima od Hitlera? Osim na to, zapadne političare treba podsećati i na glupost njihove priče o razgraničenju kao tobožnjem presedanu za otvaranje drugih osetljivih graničnih problema. Kada su pržili i trovali Srbiju 1999. godine, tvrdili su kako je to jedinstveni slučaj, a ne presedan za razbijanje drugih država. Zašto bi rušenje Srbije bilo jedinstveni i neponovljivi događaj, a makar simbolički ustupci Srbima neopravdani presedan?

Izvor: blic.rs

Tagovi

Pročitajte još

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati