Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

28. 09. 2018.

BRNABIĆ SA GOVORNICE UN "Srbija ima novo lice i pokušava da zatvori Pandorinu kutiju koju je otvorila Priština"

Danas se Srbija veoma mnogo trudi da postane razložnija, a manje emocionalna, pragmatičnija, a manje zaokupljena mitovima, ponosna na svoje pobede, a ne na svoje poraze, zemlja koja stvara neočekivana prijateljstva umesto tradicionalnih omraza, rekla je premijerka Ana Brnabić u Ujedinjenim nacijama tražeći podršku od svetske zajednice za održiv mir u regionu.

BRNABIĆ SA GOVORNICE UN "Srbija ima novo lice i pokušava da zatvori Pandorinu kutiju koju je otvorila Priština"

Foto:Blic

Govor predsednice Vlade Republike Srbije Ane Brnabić prenosimo u celosti:

"Pre svega, želim da iskoristim ovu priliku da čestitam Nj. E. gospođi Mariji Fernandi Espinozi Garses na preuzimanju dužnosti predsednika 73. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

Uveravam vas, gospođo predsednice, da je Srbija duboko posvećena promociji, u praksi, tema na dnevnom redu ovog zasedanja: miroljubivih, pravedni i održivih društava.

Pored toga, moram takođe reći da mi je zaista zadovoljstvo što vidim još jednu ženu državnika da predsedava ovom značajnom institucijom.

Takođe želim da čestitam Nj.E. gospodinu Miroslavu Lajčaku na uspešnom vođenju 72. zasedanja Generalne skupštine, kao i Nj.E. gospodinu Antoniju Guterešu, generalnom sekretaru, na angažovanju za unapređenje značajnih reformski procesa u okviru sistema Ujedinjenih nacija.

Ekselencije,

Neću reči ništa novo ni originalno ako kažem da je današnji svet – bilo da je reč o Evropi, Amerikama, Aziji, Africi, Australiji – suočen sa značajnim i sve većim izazovima: već ozbiljnim posledicama klimatskih promena; migrantskom krizom; terorizmom; rastućim populizmom; te sve većim podelama među nama u vreme kada nam je potrebno veće zajedništvo.

Svi smo to čuli u istupanjima i od više od jednog državnika tokom debate u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.

Reći ću, međutim, ovo: nastojeći da nađemo izlaz iz ove situacije i u težnji da gradimo bolji svet za sve nas, svi treba da pođemo od nas samih, te od onog što mi sami moramo uraditi, pre svega kao pojedinci, onda kao države, pa regioni, kontinenti i na kraju kao ujedinjeni svet koji mi jesmo. Još jednom, treba da počnemo da spajamo zemlje i narode sveta, baš kao i pre nekih sedamdesetak godina.

Brnabić u UN Foto: Vlada Srbije / Promo

Brnabić u UN

Srbija je na putu da se suštinski promeni i postane u potpunosti prosperitetno, dinamično, kreativno, inovativno, otvoreno društvo, unutar ujedinjene Evrope, koja je celovita, slobodna i u miru.

Mene često pitaju – kada drugi napuštaju Evropsku uniju, kada se toliko mnogo sumnja u prospekt ujedinjene Evrope – zašto bi ulazak u Uniju bio prevashodni strateški cilj Srbije?

I često i sama sebe to pitam. A u životu, kada niste sigurni za odgovore, vraćate se na osnovne vrednosti. Izbacite iz glave sve ono što se u njoj preko dana nakupilo, zaboravite na političke zablude i manipulacije i usredsredite misli na osnovne vrednosti. Tako dolazite do odgovora.

Osnovna vrednost Evropske unije, u čemu mnogo naliči na Ujedinjene nacije je: mir. Nije to ni privreda, ni trgovina, niti pak veće tržište. To je mir. Sve te druge stvari, i mnogo, mnogo više, proizilaze su, i uvek će proizilaziti, kao efekat prelivanja mira.

Evropska unija je mirovni projekat i to uspešan.

A mi želimo i imamo potrebu da budemo deo toga – zato postoji održivi mir, te dosledno tome, stabilnost i napredak na Balkanu – tom nemirnom regionu sveta koji je nekad bio poznat kao bure baruta Evrope.

Ja sam veoma ponosna na ono što je Srbija bila u stanju da postigne u poslednje četiri godine. Stvorili smo makroekonomsku stabilnost i pokazali da smo odgovoran i pouzdan partner. Naša ekonomska aktivnost jača, nezaposlenost se više nego prepolovila u poređenju s onom od pre samo četiri godine, a svedoci smo i brzog oporavka. Danas je Srbija jedna od zemalja s najvećim ekonomskim rastom u Evropi koji karakteriše značajan i sve veći priliv stranih investicija.

Preduzimamo korake ka sveobuhvatnoj reformi javne uprave s jednim jednostavnim ciljem: kako bismo je usredsredili na potrebe građana. Svakog dana podsećamo zaposlene u javnoj upravi, sve nas, da smo tu gde smo da služimo, a ne da nas služe.

Radimo takođe na jačanju vladavine prava – reformom sudstva, radom s medijima, ustanovljavanjem iskrenog dijaloga s organizacijama civilnog društva, izgradnjom institucija za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, te obezbeđivanjem pravičnosti i pravde za sve.

Ono što radimo nije lako i daleko od toga da smo u tom uvek uspešni, ali to je put na koji smo čvrsto zakoračili.

Kada govorimo o stvarima koje nisu lake, ali za koje je potrebno preduzeti odgovornost kako bismo gradili mir i prosperitet u regionu, na kontinentu, te konačno u svetu, ne mogu dovoljno naglasiti koliko su za Srbiju značajni regionalna saradnja i stabilnost.

A govorimo o regionu koji nikada, baš nikada, nije bio stabilan ili predvidiv ili pak deo sveta poznat po miru, razumu i pragmatizmu.

Baš suprotno. Oduvek smo bili poznati, a bogme i ponosni, na naše nabujale emocije, žrtvovanja, poetske bitke, tradicionalne animozitete.

Danas se Srbija veoma mnogo trudi da sve to ostavi iza sebe, da to prevaziđe i postane razumnija, a manje emocionalna; pragmatičnija, a manje zaokupljena mitovima; ponosna na svoje pobede, a ne na svoje poraze; zemlja koja stvara neočekivana prijateljstva umesto tradicionalnih animoziteta.

I ponosna sam da kažem da je naš Predsednik predvodnik u toj našoj internoj borbi da odrastemo i sazremo; da ostavimo prošlost za sobom i da se okrenemo veoma različitoj budućnosti.

Ja ovde, pre svega, govorim o pitanju naše Autonomne pokrajine Kosova i Metohije koja čak i Ujedinjene nacije deli po sredini – manje od polovine zemalja članice Ujedinjenih nacija priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, dok više od polovine, tj. više od 5 milijardi ljudi u svetu, odbija da prizna nelegalnu secesiju Kosova.

Ono što Srbija nastoji da uradi u poslednjih godinu dana jeste u suštini da pokuša da zatvori Pandorinu kutiju otvorenu pre 10 godina kada su vlasti u Prištini proglasile jednostranu nezavisnost, a jedan broj zemalja u svetu pohitao da prizna tu jednostrano proglašenu nezavisnost bez obzira na međunarodno pravo i standarde; bez obzira na činjenicu da je to učinjeno samo 4 godine pošto su srpske crkve i manastiri, koji pripadaju svetskoj kulturnoj baštini, opljačkani i spaljeni; te bez obzira na činjenicu da međunarodna zajednica, kao mantru, ponavlja „standardi pre statusa“ – kada su svi videli da standardi nisu na dnevnom redu Prištine, te zemlje su odlučile da prekinu sopstvenu mantru i da odluče o statusu.

Srbija je danas posvećena miru i, ako mogu tako da kažem, ponaša se kao odrasla.

Potpisali smo Briselski sporazum pre više od pet godina i primenili ga. Priština ga je potpisala, ali još uvek nije primenila nijedno jedino slovo koje u njemu piše. Mi ćemo insistirati na primeni Briselskog sporazuma i uspostavljanju Zajednice srpskih opština, ali ćemo i dalje biti tolerantni i strpljivi.

Danas vam mogu reći i ovo: makoliko da je težak, a težak jeste, makoliko da je veliki izazov, a jeste, makoliko da je ponekad beznadežan i jalov dijalog s Prištinom, mi ćemo ostati privrženi iznalaženju kompromisa kojim će se obezbediti održiv mir, napredak i svetlija budućnost svim narodima u regionu.

Srbija će i dalje iskazivati spremnost na kompromis, što nije nimalo lako; no, zato nam je potreban partner, politički hrabar, odgovoran, posvećen i pouzdan, a to dosada nije bio slučaj.

Stoga od međunarodne zajednice tražim da i dalje podržava napore koje je Srbija inicirala. Da bismo postigli napredak u dijalogu potrebna nam je čvrsta i dosledna podrška od strane međunarodne zajednice.

Ekselencije,

Srbija je odlučna da radi s drugim zemljama širom sveta na uzimanju „zajedničke nam sudbine“, kako to mnogi u Ujedinjenim nacijma nazivaju, u sopstvene ruke.

Želimo da budemo odgovorni prema budućim generacijama. Želimo da nas one smatraju odgovornim.

Stoga toliko mnogo ulažemo u mir, razumevanje i pomirenje u regionu. S druge pak strane, na taj način investiramo i u svoju budućnost.

Ključni prioriteti moje vlade su mladi i obrazovanje. Treba da počnemo učiti svoje mlade ljude kako da misle, a ne šta da misle.

Ne samo Srbija, nego svi mi, treba da počnemo da ulažemo više nego ikad ranije u obrazovanje koje će stvoriti inovativnije, hrabrije pojedince koji će slobodnije razmišljati i zauzvrat stvarati slobodniji, pravedniji svet koji će, da pošteno kažem, biti i zanimljiviji.

Svet koji će ceniti ljude zbog onog ko su i zbog vrednosti i uverenja koje imaju, a ne zbog tog odakle su, koje im je boje koža ili koga vole.

Srbija ima veliku sreću da ima mnogo ljudi, naričito mladih ljudi, koji su među najboljima na svetu u kreativnom razmišljanju, video-igrama, genetskom istraživanju, digitalnoj poljoprivredi, animaciji, fizici, inženjerstvu, blokčejnu, veštačkoj inteligenciji, analizi podataka, matematici, biologiji, razvoju softvera i programiranju.

Naš apsolutno ključni prioritet je da im damo podršku i da obezbedimo da stvorimo sistem, institucije kao bi još više njih mogli realizovati svoj puni potencijal. Ne samo da će to biti osnova za budući rast Srbije već, što je možda i važnije, da im, nadamo se, pružimo mogućnosst da zajedno s drugima iz celog sveta grade bolji svet za sve nas.

Nema nikakve sumnje da je naša budućnost digitalna i da je, kako reče generalni sekretar prilikom otvaranja generalne debate, „tehnologija na našoj stvari.“

Iako je mala zemlja, ja verujem da Srbija može i da će igrati važnu ulogu u razvoju digitalnih tehnologija u budućnosti, što će nam pomoći da se nosimo s krimatskim promenama koje su daleko najveći izazov pred nama; da reduciramo glad tako što ćemo povećati efikasnost poljoprivrede i učiniti je pametnijom; da smanjimo siromaštvo tako što ćemo omogućiti da i oni najsiromašniji i najhendikepiraniji lako dođu do novca, oni koje ne možemo ostaviti za sobom.

Ovako Srbija gleda na svoj put u društva koja će biti mirnija, pravednija i održivija."

Izvor: blic.rs

Tagovi

Pročitajte još

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati