Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

19. 04. 2018.

Šta zapravo znači Makronovo "STOP" i ko se još protivi ulasku BALKANA U EU?

U Evropskoj uniji tek nekoliko glasova zagovara da treba da se obustavi proširenje Evropske unije, a poslednji je to izrekao juče francuski predsednik Emanuel Makron.

Šta zapravo znači Makronovo "STOP" i ko se još protivi ulasku BALKANA U EU?

Foto:Blic.rs

Kako je Makron rekao za agenciju "Asošijejted pres", dok se u EU do kraja ne sprovedu temeljne reforme ne sme biti proširenja zajednice evropskih naroda. Ipak, naglasio je da želi da zemlje Zapadnog Balkana ostanu "usidrene" na evropskom projektu, ali da nije trenutak da se bilo koja nova članica primi u Uniju.

- Podržaću proširenje samo nakon produbljenja i reforme naše Evrope - rekao je Makron.

Francuski predsednik koji se sve više ističe kao lider na međunarodnoj sceni, istakao je da ne želi Balkan koji se okreće prema Turskoj ili Rusiji, ali ne želi ni da Evropa koja funkcioniše sa poteškoćama sa trenutnih 28 članica, nastavi da galopira sutra sa 30 ili 32 članice, po istim pravilima.

Angela Merkel Foto: A. P. / RAS Srbija

Angela Merkel

- Sudeći po njegovoj izjavi, ne bih rekao da je Makron rekao da se protivi proširenju, već da nije da u ovom trenutku dođe do prijema novih članova. Evropska unije trenutno nije u mogućnosti za prijem novih zemalja, a sa druge strane EU mora da se konsoliduje na relaciji Pariz-Berlin. Videli smo i na primerima migrantske i ekonomske krize da nije bilo zajedničkih reakcija u Evropi. Evropska unija je trenutno u procesu Bregzita, što mora da reši uz druge probleme pre nego što otpočne prijem novih članica - kaže za "Blic" Dragan Đukanović iz Evropskog pokreta.

Kako ističe naš sagovornik, to ne znači da zemlje Zapadnog Balkana treba da odustanu od evropskog puta.

Andrej Babiš Foto: By David Sedlecký - Own work, CC BY-SA 4.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=41383185 / Wikipedia

Andrej Babiš

- Strategija za članstvo do 2025. godine ostaje, iako je ambiciozan projekat. Ali, mislim da nije neostvariv.

Makron nije prvi političar koji je rekao da EU ne treba da nastavi proširenje. Sličnu retoriku, ali u populističke svrhe upotrebio je lider čaškog pokreta ANO (DA) Andrej Babiš, koji se tokom kampanje za parlamentarne izbore zalagao za obustavu proširenja Evrpopske unije.

Dejvid Kameron Foto: RAS Srbija

Dejvid Kameron

Milijarder, kojeg porede sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, osvojio je premijerski mandat u Pragu politikom da državu "treba voditi kao preduzeće". Njegova populistička retorika obilovala je antimigrantskom kampanjom i zaustavljanjem proširenja EU. Ipak, uticaj Čaške u ključnim pitanjima EU nema velikog uticaja, smatra Đukanović.

- U Češkoj smo imali predsednika koji je bio protivnik Evropske unije. To ništa ne menja, bitno je šta se odluči na liniji Berlina i Pariza - kaže Đukanović.

Tereza Mej Foto: Wikipedia

Tereza Mej

Pre Bregzita, bivši premijer Velike Britanije Dejvid Kameron takođe je bio jedan od zagovornika proširenja Unije. Tokom 2013. godine čak je pretio i vetom na proširenje EU. Njegovu politiku podržavala je i aktuelna premijerka ostrvskog kraljevstva Tereza Mej, koja je bila ministarka u Kameronovoj vladi.

Razlozi Britanije za zatvaranje evropskih vrata ogledali su se u prilivu migranata, naročito iz Turske. Međutim, London je danas na putu da napusti Uniju.

Viktor Orban Foto: Tanjug/AP

Viktor Orban

S druge strane gotovo da nema političara u Evropi koji se protivi proširenju, čak i među ekstremnom desnicom.

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker rekao je juče da EU mora da bude otvorena za prijem novih članova sa Zapadnog Balkana. S njegovim stavom redom su saglasni vodeći političari u Evropi, među kojima je i nemačka kancelarka Angela Merkel.

I austrijski desničar Hans-Kristijan Štrahe koji je sa svojom Slobodarskom partijom ušao u bečku vladu podržao je Srbiju na evropskom putu. I mađarski premijer Viktor Orban takođe zagovara prijem Srbije u EU.

Hajns Kristijan Štrahe Foto: SPÖ Presse und Kommunikation / Wikipedia

Hajns Kristijan Štrahe

- Mislim da će proces sada biti mnogo jednostavniji kada je jasno da Turska više nije na dnevnom redu. Konsolidacije EU, koja je već u toku formiranjem nemačke vlade i drugim procesima, dovešće vrlo brzo do dijaloga između Berlina i Pariza. S druge strane među populističkim pokretima koji su ojačali u Evropi ima i protivnika Unije. Trend je u Francuskoj recimo zaustavljen u Francuskoj pobedom Makrona na izborima prošle godine, ali će sa populizmom Evropa morati da nastavi da se bori. Potrebno je javnom mnjenju predočiti benefite članstva u zajednicu - kaže za "Blic" Aleksandra Joksimović, direktorka Centra za spoljnu politiku.

Izvor: blic.rs

Tagovi

Pročitajte još

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati