Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

11. 04. 2018.  - Autor: N1

Hag osudio Šešelja zbog Hrtkovaca, kazna već odslužena

Žalbeno veće mehanizma krivičnih sudova u Hagu ukinulo je oslobađajuću presudu lideru radikala Vojislavu Šešelju, i proglasilo ga je krivim za progon i podsticanje na progon Hrvata u Hrtkovcima. Šešelju je izrečena kazna na 10 godina zatvora, ali je ona odslužena pošto se u kaznu uračunava vreme koje je lider radikala proveo u pritvoru.

Hag osudio Šešelja zbog Hrtkovaca, kazna već odslužena

Foto:Srđan Ilić

Žalbeno veće osudilo je Šešelja po tačkama 1, 10, 11 - za progon, deportaciju i podsticanje deportacije Hrvata iz Vojvodine, dok je odbacilo žalbe tužilaštva po ostalim tačkama prvostepene presude Haškog tribunala.

Šešelj je na mitingu SRS, 6. maja 1992. godine, pročitao spisak od 17 “nelojalnih” Hrvata koji su odmah morali da se isele iz svojih kuća. To se smatralo početkom progona Hrvata iz tog mesta, koji su u njemu tada činili većinu stanovništva, da bi danas u njemu živelo 80 odsto Srba. Snimak mitinga u Hrtkovcima je jedan od dokaza koje je tužilaštvo izvodilo u Hagu.

Žalbeno veće zaključilo je da je Šešeljev govor podstakao nasilje, omalovažavanje hrvatskog stanovništva i kršenje njihovog prava na bezbednost.

Podsetimo, Šešelj je u prvostepenom postupku pred Haškim tribunalom pre dve godine oslobođen po svim tačkama optužnice, ali se tužilaštvo žalilo na presudu.

Šešelj je po tri tačke bio optužen za zločine protiv čovečnosti (progon, deportacija i nečovečno postupanje) i po šest tačaka za kršenja zakona ili običaja ratovanja (ubistvo, mučenje i surovo postupanje, pljackanje, uništavanje verskih ili skolskih objekata...), sve to upereno protiv nesrpskog stanovništva u Hrvatskoj, BiH i Vojvodini.

Šešelj je bio optužen da je neposredno izvršio, podsticao, pomagao i podržavao izvršenje tih krivičnih dela, u okviru udruženog zločinačkog poduhvata, sa ciljem trajnog uklanjanja nesrba iz tih krajeva. Radi se o periodu od avgusta 1991. do septembra 1993. godine.

Iako se Šešelj predao 2003. godine, suđenje mu je počelo tek 2006. godine, ali je odmah prekinuto, da bi ponovo startovalo naredne godine. Obeležile su ga brojne Šešeljeve opstrukcije, štrajk glađu, ružne reči koje su se čule u sudnici, ali i činjenica da je 13 godina proveo iza rešetaka i da nijednom nije izlazio.

Pred izricanje presude, Šešelj je jedini put pušten na privremenu slobodu i to zbog bolesti. Po povratku u Beograd izjavio je da je pobedio Tribunal i da ga više ne zanima. I pri tome je ostao do danas, odbijajući svaki razgovor o tome da proces nije gotov i ignorišući zahteve Tužilaštva da se vrati u pritvor.

Zbog toga danas nije bio u Hagu da prati izricanje drugostepene presude, niti je u Hag doputovao iko iz Šešeljevog tima.

Tagovi

Pročitajte još

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage