Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

12. 02. 2018.

"REŠITE PROBLEME I VIDIMO SE" EU je rekla svoje, sad je red na nas, a HRVATSKA NAS SVE DRŽI U ŠACI

Evropska unija (EU) neće prihvatiti nijednu novu članicu bez prethodnog rešavanja otvorenih bilateralnih pitanja, ponovio je bezbroj puta u proteklih dana evropski komesar za proširenje Johanes Han tokom boravka u Beogradu.

"REŠITE PROBLEME I VIDIMO SE" EU je rekla svoje, sad je red na nas, a HRVATSKA NAS SVE DRŽI U ŠACI

Foto:Blic.rs

Osim njega, potpuno isto govorila je i šefica evropske diplomatije Federika Mogerini, a Unija je to navela i “napismeno” u Strategiji za Zapadni Balkan koja je usvojena pre nekoliko dana.

Dug put do rešenja problema ili je potreban samo jedan oštar politički rez?

Iako se ona ne odnosi samo na Srbiju, već na ceo region, zvanični Beograd će imati “pune ruke posla”, a za Srbiju je najveći i najbolniji problem oko Kosova, ali i pitanje granica.

Bez ovoga ništa od EU

I srpski zvaničnici su, čini se, to primili na znanje, a šta će se dalje dešavati i kako će se ti sporovi rešavati videćemo u mesecima, a verovatno i godinama koje slede jer će to, između ostalih, biti jedan od uslova ulaska Srbije u EU.

Međutim, postavlja se pitanje šta je ono što je neophodno da bi ti sporovi bili rešeni? Novac, vreme ili nešto reće? Za doktoranda Fakulteta političkih nauka (FPN) Bobana Stojanovića, politička volja je ono što je najvažnije u svim slučajevima, i to na svim stranama, ne samo na srpskoj.

Ne može samo na naštu štetu

- Iako se pitanje granica i Kosova ne mogu staviti u isti koš, suština je da će biti potrebno naći kompromisno rešenje u svim ovim slučajevima. To će zavistiti i od političke volje, ali i diplomatske veštine, jer se ne mogu stvari rešavati samo na našu štetu - kaže on.

Boban Stojanović
Foto: TVKopernikus / RAS Srbija Boban Stojanović

Kako navodi, iz EU smo dobili jasan signal da se to očekuje, i ističe da politička volja jeste ono što je u svim sporovima najvažnije, ali i da mu se čini da “svi to žele da odlože što je moguće kasnije”.

Ove sve treba da rešimo:

1. Pravno obavezujući sporazum

Najkomplikovanije i za Srbiju najbolnije pitanje biće pravno obavezujući sporazum između Beograda i Prištine, što se odavno najavljuje, i što je potvrđeno u više navrata u nekoliko prethodnih dana.

On, kako nas uveravaju, ne znači i priznanje nezavisnosti, ali znači u izvesnom smislu “pomirenje”. Još važnije, insistira se na tome da se to desi “hitno” (kako piše u Strategiji).

Kosovska Mitrovica
Foto: M.Mitrović / RAS Srbija Kosovska Mitrovica

Šta će u tom dokumentu i pisati, ostaje da se vidi, ali bi on trebalo da sadrži sve ono što bude dogovoreno i usaglašeno iz Briselskog sporazuma, između ostalog i deo koji se odnosi na formiranje Zajednice srpskih opština, ali i o drugim stvarima, od energetike, pravosuđa, telekomunikacija... Suština je da se na ovaj način dođe do trajnog mira između Beograda i Prištine, što će se odraziti i na ceo region.

2. Administrativna linija sa Kosovom

Međutim, rešavanje ovog pitanja u nekom trenutku će se dotaći i granice, odnosno da li je granica Srbije sa Kosovom administrativna ili međudržavna?

Sa jedne strane, Priština smatra Jarinje, Brnjak, Merdare i Belu zemlju graničnim prelazima, dok su za Srbiju to prelazi na administrativnoj liniji. Vrlo verovatno bi i ovaj spor mogao da bude deo paketa oko pravno obavezujućeg sporazuma.

Foto: Klix.ba / Promo

Međutim, ako bi Srbija u perspektivi administrativnu liniju priznala kao državnu granicu, praktično bi priznala i nezavisnost Kosova, a granica bi bila pokrajinska granica što se, između ostalog, nalazi i u Ahtisarijevom planu.

3. Granica na Dunavu

Osim ove, Srbija ima i višedecenijski, nerešeni spor oko granice sa Hrvatskom, tačnije oko 145 kilometara granične linije. Sa jedne strane, Zagreb potražuje oko 10.000 hektara zemljišta na levoj obali Dunava (u Srbiji), dok Beograd potražuje oko 1.000 hektata na hrvatskoj strani Dunava.

Sa jedne strane, Srbija smatra da bi granica trebalo da ide sredinom Dunava, dok Hrvatska na osnovu katastra delove zemljišta u smatraju svojim.

Ukoliko bilateralni pregovori u razumnom vremenu ne uspeju, obe države su spremne da svoj teritorijalni spor iznesu pred međunarodne pravosudne institucije, piše u Dekleraciji koju 2016. Godine su potpisali Aleksandar Vučić i Kolinda Grabar Kitarović.

4. Hidroelektrane, pruga…

Srbija i Bosna i Hercegovina su najveći deo granice, duge više od 300 kilometara rešile, ali i dalje postoje sporne tačke oko kojih nema saglasnosti.

Među njima su hidroelektrane "Bajina Bašta" i "Zvornik". Ti objekti pripadaju Srbiji, ali ih preseca državna granica koja vodi sredinom toka Drine. Problem je naročito izražen kod HE "Bajina Bašta", čiji se generatori nalaze na teritoriji BiH.

Druga sporna stvar je deo teritorije na pruzi Beograd-Bar i to između sela Jablanica u opštini Čajetina (Srbija) i Štrpci u opštini Rudo (BiH). Pruga na dužini od 12 kilometara napušta teritoriju Srbije i prolazi kroz BiH. U ovom slučaju, srpske vlasti su predložile da granica ide duž pruge, a da bosansko-hercegovačkoj strani Srbija "namiri" teritoriju na nekom drugom mestu.

Još jedno sporno mesto nalazi se između opština Rudo i Priboj, površine četiri kvadratna kilometra. Taj deo zvanično pripada BiH, ali je sa svih strana okružen Srbijom.

Poslednji predlog za rešavanje ovog spora izneo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić prilikom posete članova Predsedništva BiH Beogradu pre oko dva meseca. On je tada rekao da bi rešenje moglo da bude da zemljište na kome su hidroelektrane "Zvornik" i "Bajina Bašta" trebalo u celini bude na teritoriji Srbije, a da je Srbija za uzvrat spremna da ponudi 19 hekatara zemljišta na drugom mestu, gde BiH to bude želela.

Hidrocentrala "Zvornik"
Foto: EPS / Promo Hidrocentrala "Zvornik"

Predlog je i da granica ide administrativnom linijom tamo gde su hidroelektrane, a da Srbija ima pravo službenosti na 99 godina. On je tada naveo da je za Srbiju važna pruga Beograd-Bar, oko Štrpca, i da bi “to mi uzeli, i ponudili istu površinu u metrima kvadratnim”.

Kako za sada stvari stoje, dogovor još nije postignut.

I region u problemima

Osim Srbije, nerešena granična pitanja ima i Hrvatska, s tim što je njena prednost što je već postala članica EU, i što praktično sve ostale “drži u šaci”. Granični spor Hrvatske i Slovenije oko Piranskog zaliva traje godinama, a rešenje se ne nazire.

Osim sa Slovenijom i sa Srbijom, ova zemlja ima problem i sa Crnom Gorom zbog granice na moru i Prevlake, ali i sa BiH u skoro celoj dužini granice, piše zagrebački “Jutarnji list”.

Izvor: Blic.rs

Tagovi

Pročitajte još

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati