Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

11. 02. 2018.  - Autor: Tanjug/RTV

Krestić: Hrvatska politika štetna po Srbe se ne menja

BEOGRAD, ZAGREB - Akademik Vasilije Krestić izjavio je da su ciljevi hrvatske politike u poslednjih 150 godina isti - Hrvatska očišćena od Srba, granica na Drini i prisajedinjenje delova Vojvodine, ističući da bi svi naši političari koji pregovaraju sa Hrvatskom morali da budu svesni ovih činjenica.

Krestić: Hrvatska politika štetna po Srbe se ne menja

Foto:Tanjug

,,Onog časa kada sam saznao da će predsednik putovati u Hrvatsku, samoinicijativno, u najboljoj nameri, napisao sam mu pismo i predložio da pročita moju knjigu 'Velikohrvatske pretenzije na Vojvodinu i BiH'", rekao je Krestić za "Novosti" uoči posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Zagrebu.

Krestić je istakao da ne samo našim, veći i političarima u svetu, često smetaju naučno proverene činjenice i da ih oni ponekad svesno zanemaruju, kao i da ih ponekad svesno zanemaruju radi ostvarivanja svojih političkih ciljeva.

Hrvatski političari, prema njegovim rečima, stalnim optužbama protiv Srba i Srbije zbog navodne velikosrpske agresije pokušavaju da prikriju vekovnu težnju o velikohrvatskim namerama.

Kada je o ratnoj odšteti reč, Hrvati su na sličan način pokušavali da ucene Beč i Budimpeštu, ali bez uspeha, napominje Krestić.

"Nastaviće da ucenjuju Srbiju. Ne pominju pritom obeštećenje 400.000 proteranih Srba, njihove penzije i nevraćenu imovinu", istakao je on.

Krestić smatra da u dogledno vreme nema ni najnužnijih pretpostavki za prevazilaženje brojnih suprotnosti između Srba i Hrvata.

"Naša zemlja je spremna na bolje i zdravije odnose, ali hrvatsko društvo nije", konstatovao je on.

Krestić o unutrašnjem dijalogu o KiM kaže da je SANU knjigama, monografijama i zbornicima radova, naučnim skupovima i izložbama učinila sve što je moglo da pokaže i dokaže kome pripada KiM.

On je dodao da ga je iznenadila "nepovoljna reakcija" vlasti na Apel za odbranu KiM čiji je potpisnik.

"Ako je reč o dijalogu onda se samo po sebi podrazumeva da rasprava mora biti demokratska, da se ne može očekivati jednoumlje. Sigurno je da dijalog ne obavezuje srpsku vlast u daljim pregovorima o statusu KiM. Vlast bi obavezivao samo referendum", naveo je Krestić.

Krestić je ponovio stav da pod raznim pritiscima i ucenama ne smemo da dignemo ruke od KiM.

Đurić: Razlog napada na Vučića stav o ratnoj odšteti

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marko Đurić, rekao je danas da predstojeću posetu predsednika Srbije Aleksandra Vučića Hrvatskoj prati negativna atmosfera, ocenjujući da je jasan razlog napada na Vučića stav koji je izneo po pitanju ratne odštete.

"To je zbog toga što se on usudio da kaže, što se usudio da ospori pitanje ratne štete, odnosno pokretanje razgovora o toj temi kao nešto što treba da bude prioritetna tema u razgovorima i zato što je pokazao da ne želi da dozvoli da Srbija bude krpa za hrvatske političare, za hrvatsku javnost", ocenio je Đurić za tv Pink.

Kako je ukazao, poznato je i da "neće baš biti" da je 500.000 Srba same sebe proteralo sa područja Hrvatske, niti da su popalili svoje kuće i imanja.

Dolazak Vučića u Zagreb, prema rečima Đurića, prati negativna atmosfera, a Vučić i Srbija se krive za sve što se desilo na ovim prostorima.

"Poseta predsednika Vučića je u velikom delu hrvatske javnosti, u njihovim medijima, dočekana sa jednom neverovatnom harangom i hajkom i neviđenom lavinom napada. Ako pratite, čitao sam i portale i dnevnu štampu - to je prosto neverovatno. Predsednik Vučić i Srbija se krive za sve što se ikada desilo na ovim prostorima", rekao je Đurić.

Prema njegovim rečima, Vučić ne želi da dozvoli da od naše zemlje naprave "monetu za potkusurivanje" i da je "bacaju u blato".

"Zato im on ne odgovara. Zato ga proglašavaju četnikom i zločincem", rekao je Đurić, dodajući da niko iz predsednikove porodice nije bio u četnicima.

Pupovac: Hrvatsko-srpski odnosi među najbolnijima

Predsednik Srpskog narodnog veća Milorad Pupovac, uoči posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Zagrebu, ocenio je da su "hrvatsko-srpski odnosi među najbolnijima" i kazao da je razumno da se "zaustavi erupcija rasprava o bolnim istorijskim pitanjima", oko kojih između Hrvatske i Srbije ne postoji saglasnost.

Pupovac je za RTS kazao da hrvatska sela sa 373 srpskih domaćinstava i dalje nemaju struju, što će biti predočeno tokom predstojećih sastanaka i dodao da položaj srpske manjine u Hrvatskoj određuju i neka druga nerešena pitanja.

On je dodao da se atmosfera srpsko-hrvatskih odnosa poprilično usmerava u pravcu onog što je sada najvažnije, a to je poseta predsednika Srbije Hrvatskoj.

"To je susret između dvoje predsednika i susret Vučića sa predsednikom vlade, parlamenta, s mladima iz srpske zajednice i drugi dan poseta terenu - izbegličkim sredinama, povratničkim i velika skupština SNV. Nadam se da će se do ponedeljka i utorka sve negativnosti smiriti, a da nijedna od najavljenih demonstracija neće predstavljati nikakve smetnje za normalno odvijanje onoga što je programom predviđeno tokom posete", kazao je Pupovac.

Upitan o nesuglasicama predsednika Hrvatske i vlade u vezi Vučićeve posete, te o tome da se među temama neće naći ratna odšteta, ali ni izvinjenje predsednika Srbije, Pupovac je kazao da su razlike u tonovima koje su se pojavile u jednom trenutku "nažalost bacile senku na mogući ishod i moguće rezultate razgovora".

"Međutim, nadam se da će u interesu obe zemlje i stabilnosti regiona i EU budućnosti, da će sva ta sporna pitanja i disonantni tonovi do ponedeljka biti prevladani i da će preovladati ono što je otišlo u javnost iz kabineta predsednice republike, a to je da postoje teme koje su planirane i postoje teme koje nisu planirane i da one koje nisu ne bi smele ometati postizanje saglasnosti, dogovora oko onoga što je planirano posetom", naveo je Pupovac.

SDSS izdejstvovala poboljšanje zakona o poljoprivrednom zemljištu

Nakon višemesečne rasprave, hrvatska vlada je prošle sedmice u celosti, ili delimično prihvatila sedam amandmana Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS), kojim će biti poboljšan položaj izbeglih Srba, vlasnika poljoprivrednog zemljišta u Hrvatskoj.

Sudeći prema usvojenim amandmanima, cenu zemljišta po kojoj će se ono davati u zakup neće određivati sudski procenitelji na tržišnim osnovama, nego će je utvrditi vlada posebnom uredbom, kao i za zemljište u državnom vlasništvu.

U parlamentarnoj Samostalnoj demokratskoj srpskoj stranci veruju da će se time izbeći davanje zemlje u bescenje na područjima na kojima ne postoji tržište zemljišta, pa ni tržišni kriterijumi.

Bez obzira na to što zakon ni u jednom delu ne spori pravo vlasništva onih koji su državi nedostupni ili im je boravište nepoznato, u konačnom tekstu dodatno je naglašeno da davanje u zakup njihovog zemljišta ne može biti pravna osnova za promenu vlasništva.

SDSS je procenio da je to potrebno kao poruka zakonodavca s obzirom na loša iskustava i primere uzurpacije vlasništva i zloupotrebe zakona, piše zagrebački Večernji list.

SDSS-ovi amandmani, naime, preciznije definišu i sam ugovor o zakupu, njegov sadržaj, razloge za raskid i revalorizaciju zakupnine.

Kad je reč o sredstvima od zakupnine, nju će u slučajevima kada je vlasnik nedostupan ili je njegovo boravište nepoznato na poseban račun prikupljati jedinica lokalne samouprave na čijem je području zemljište, a vlasnik će u svakom trenutku moći da zatraži da mu se taj novac isplati.

SDSS je amandmanima obezbedio i manji trošak za vlasnike čija se zemlja daje u zakup.

Polovinu troška uvođenja u posed umesto vlasnika snosiće lokalna samouprava.

Uz to, navodi se, gradovima i opštinama je omogućeno subvencionisanje troškova usklađivanja zemljišnoknjižnog stanja i za parcele u privatnom vlasništvu.

Važna je novina i da će vlasnik zemljišta koji je nedostupan ili nepoznatog boravišta nakon pet godina zakupa, bez obzira na to što je zemljište dato u desetogodišnji zakup, moći da zatraži da mu se njegovo zemljište vrati u posed, ali tek nakon što vlasnik pokupi usev.

Delomično je prihvaćen još jedan amandman SDSS-a, po kojem se površine za koje nije sređeno zemljišnoknjižno stanje neće moći unositi u planove zakupa.

Stranka je zapravo time htela da zaštiti građane koji su kao vlasnici parcela navedeni u vlasničkom listu ili u katastru, ali to nisu sproveli kroz zemljišne knjige, pa se kao vlasnik upisala država.

Inače, do usvajanja ovih amandmana došlo je nakon višemesečnih kritika SDSS kojima je traženo da se prilikom zakupa zemljišta posebna pažnja posveti na vlasnike srpske nacionalnosti koji su još uvek u izbeglištvu i poslati im jasnu poruku da njihovo vlasništvo neće biti dovedeno u pitanje.

Vrga: Samim tim što dolazi, Vučić donosi poruku pomirenja

Milan Vrga, načelnik opštine Vrginmost, koju će Aleksandar Vučić obići tokom dvodnevne zvanične posete Hrvatskoj, kaže da je ta poseta veliki događaj za njihov kraj, te da Vučić donosi poruku pomirenja.

On takođe veruje da će poseta srpskog predsednika proteći mirno i da neće biti nikakvih incidenata, jer, kaže, nema potrebe za tim.

"Samim tim što predsednik Vučić dolazi, mislim da donosi poruku pomirenja u Hrvatsku", rekao je Vrga za Tanjug.

Srpski predsednik će Vrginmot, mesto velikog stradanja Srba u Drugom svetskom ratu, ali i tokom "Oluje", posetiti u utorak, drugog dana zvanične posete Hrvatskoj.

Na pitanje o najvećim problemima sa kojima se suočavaju Srbi povratnici na Kordunu, više od 25 godina od rata, Vrga kaže da su to pre svega nedostatak posla i infrastrukturni problemi.

"Najveći problem su radna mesta. Da bi ljudi ostali, prvi preduslov je da ne idu u druge zemlje EU. Tu su i problemi infrastrukure - struja, voda, putevi...", rekao je Vrga.

O tome će, kaže, razgovarati sa predsednikom Srbije i kako konkretno Srbija može da pomogne.

"Srbija bi mogla da pomogne sa opremanjem za održavanje infrastrukture, ali i sa pregovorima na višem nivou da se obezbedi električna energija građanima i naseljima koja nemaju struju", kaže Vrga.

Situacija u tom kraju je, kaže, bolja nego što je bila, ali veliki je problem loša demografska slika.

"Ljudi su se iselili zbog nedostatka radnih mesta, odlaze 'trbuhom za kruhom'", ponavlja Vrga i dodaje da je to problem koji treba rešiti.

Načelnik opštine Vrginmost rekao je ranije da su u tom mestu spremni da dočekaju I predsednicu Kolindu Grabar Kitarović, ali da to nije planirano, te da se nadaju da će se dogoditi nekom drugom prilikom.

Predsednik Vučić danas u Beogradu je, upitan da li očekuje da će Srbi iz Vrginmosta biti otvoreni u obraćanju njemu, odgovorio da ne očekuje, ali da očekuje da prepozna šta su poruke i problemi.

"Niko neće sasvim slobodno da govori, ali dobro je da se čujemo", naglasio je on.

U tom delu Hrvatske je, inače, pre rata živelo je nekoliko hiljada Srba, a danas u opštinama Topusko i Vrginmost živi oko 700 srpskih porodica.

U Drugom svetskom ratu, avgusta 1941. godine, ustaše su ubile 1.564 Srba iz Vrginmosta i okoline u pokolju u Glinskoj crkvi, a srpska sela u okolini su spaljena.

U operaciji Oluja je u selima opštine Vrginmost ubijeno je, poginulo ili nestalo 67 srpskih civila, od kojih se 33 i dalje vode kao nestali.

Od većine njih posmrtni ostaci još nisu pronađeni, niti je bilo ko za te zločine odgovarao, kao ni za ostale počinjene u drugim delovima Krajine.

Posle Oluje najveći deo stanovništva je napustio svoje domove i otišao mahom u Srbiju i Republiku Srpsku.

Vrginmost je 1996. godine dobio novo ime, Gvozd.

U međuvremenu, taj prostor je naseljen Hrvatima, većinom izbeglim iz Bosne i Hercegovine. Manji broj, uglavnom starijeg, srpskog stanovništva vratio se u svoje kuće.


Tagovi

Pročitajte još

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage