Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

18. 05. 2017.

Istoričari: Srbi su već tri decenije "loši momci"

Srbi su već tri decenije taoci stereotipa o "lošim momcima", uprkos činjenici da je mnogo razloga da se vidi i naše "lepo lice", smatraju istoričari.

Istoričari: Srbi su već tri decenije "loši momci"

Foto:B92.net

Istoričari Milan St. Protić i Čedomir Antić, smatraju da će biti potrebno još dosta vremena, "kulturne politike" i strpljenja da izađemo iz toga.

Srbija, pre svega, treba da brine o uređenju sopstvenog društva i elitama koje je predstavljaju u svetu, pa će onda i inostrani mediji da je izvedu iz stereotipa "kavgadžije, prznice i krivca za sve loše na Balkanu", saglasni su Protić i Antić. 

Zasad, svetski mediji su, posle incidenta na Beldoks festivalu, kada je Bernar Anri Levi pogođen tortom, požurili da Srbiju ponovo smeste u okvir "politički trusne periferije Evrope", u kojoj ne postoje politička kultura, elementarno vaspitanje, disciplina i red. 

Na stranu što je Levi dobio tortu u glavu kao reagovanje na dokumentarac u kojem su Srbi opet jedini krivci za užase devedesetih, ali taj se stereotip ponavlja već gotovo trideset godina. 

A u tih se gotovo trideset godina mnogo toga dogodilo, mnogo je puta Srbija odreagovala uzdržano na takve ocene, trudeći se istovremeno da, ne odbacujući sopstvenu krivicu za stradanja i nevolju nanetu drugima, pokaže i predstavi i svoje evropsko, ljudsko, uređeno lice. 

Istoričar i diplomata Protić ocenjuje da smo se u te tri decenije kao društvo kretali u potpunim ekstremima, od "zarđalih kašika" do neukusne snishodljivosti prema velikim silama. 

"Nikako da pronađemo meru ponašanja u odnosu na spoljašnju sredinu. To je posledica nedovoljne učtivosti, znanja, vaspitanja i samopouzdanja ljudi koji nas predstavljaju", uveren je Protić. 

Podseća, naime, da je Srbija loš imidž stekla devedesetih godina prošlog veka u Miloševićevo vreme, kao i da mediji prosto obožavaju stereotipe. 

Jednim delom smo, kaže, sami krivi za to što smo "rđavi", ali "doprinosi" i površna i jednodimenzionalna slika svetskih medija. 

U slučaju Levija, dodaje, reagovali smo pokazujući očaj i iskompleksiranost jedne sredine, urpkos činjenici da o njemu ni dobar deo Francuske ne misli dobro, jer je mnogo puta pokazao da nema ni uverenja, ni intelektualnu dubinu. 

"On jednostavno ne zaslužuje da se mi njime bavimo", smatra Protić, ali primećuje da ga je upravo to što je u Beogradu dobio tortu u glavu učinilo pobednikom u većini stranih medija, a mi smo se, dodaje, još jedanput pokazali kao gubitnici. 

Proći će i Levi i torta i sve to...ali se još jednom potvrdilo da regujemo impulsivno, nepromišljeno, agresivno, komentariše Protić i kaže da se tako još jednom potvrdila stara istina da što jedna štetočina uništi - posle sto pametnih ljudi ne može da popravi. 

"Loša slika Srba i Srbije u svetu ne može da se promeni preko noći, iako je stvorena preko noći. Nama je potrebna sistematska akcija pristojnog ponašanja pogotovu onih ljudi koji su na glavnoj sceni u raznim profesijama i poslovima kojima se bave. Srbija mora pre svega da se brine o uređenju sopstvenog društva i elitama koje je predstavljaju u svetu, pa će onda i inostrani mediji da je izvedu iz stereotipa ''kavgadžije, prznice i krivca'' za sve loše na Balkanu", napomenuo je Protić.

 

Za istoričara je Čedomira Antića veoma bitna odrednica ta da u trci za približavanje Srbiji razvijenom svetu, svi ljudi koji se bave prosvetom, modernizacijom i uređenjem društva nisu saveznici predstavnika velikih sila, što objašnjava razlikom u odnosu elita u Francuskoj Engleskoj prema Nemačkoj nakon perioda vlasti fašista i istih tih elita prema Srbiji posle Miloševića. 

"Suština razlike je u percepciji Nemaca kao naroda kulture, Getea, prijatelja, a Srbije i Srba u potpuno drugačijem konceptu", objašnjava Antić. 

Za Nemce, objašnjava, važi dogma "da su oni doživeli jedan incident i da je holokaust posledica patologije grupe kriminalnih pojedinaca". 

Uz to, insistira se, kako kaže, na dobrim stranama tradicije nemačkog naroda, kao što su filozofija ili umetnost, marljivost, ekonomija... 

"A da li ste čuli da se igde i ikad na zapadu insistira na dobrim tradicijama srpskog naroda", pita Antić i dodaje: "Možda su Zoran Ðinjić i Dimitrije Davidović uz Broza izuzeci". 

Moramo, zato, napominje, da se suočimo sa tom percepcijom. 

"Srbija mora pre svega da se brine o uređenju sopstvenog društva i elitama koje je predstavljaju u svetu", odlučan je Antić. 

Protić nudi sličan recept - strpljenje i vaspitanje onih koji nas predstavljaju, zbog čega i smatra da kada nam neko iz belog sveta dođe u posetu, poput Levija, trebalo bi da imamo malo više takta, malo više dostojanstva, bez obzira šta nam ti stranci govorili. 

"Francuzi imaju izreku ''Ton je taj koji čini muziku''. Stvari mogu da se kažu na različite načine i onaj ko ume da razgovara, uspeće da i najtežu i najneprijatniju stvar kaže na najcivilizovaniji način", primećuje Protić. 

Antić, međutim, akciju neoskojevaca vidi kao dokaz da smo mi deo modernog sveta. 

"Levija gađaju od 1986. godine. Što bi rekao jedan naš TV voditelj: to je sada već tradicionalno ''tortiranje''. Levi se nije iznenadio kada ga je torta strefila", primetio je Antić, ali i dodao da je u tome nezgodno "što je kod nas, zahvaljujući političkim centrima u Briselu ili Vašintonu, nestala desnica, makar ona bila i građanska ili okrenuta centru". 

To je jedan problem, a drugi je, dodaje, što levica, koja se kod nas javlja, nije utemeljena na radništvu ili seljaštvu, već na nekim potpuno netačnim percepcijama naše prošlosti i tradicije. 

"Naša anarhistička levica negira parlamentarnu demokratiju za razliku od levice na zapadu. Za našu levicu je prihvatljivo da ne budete trpeljivi prema tuđem mišljenju", kazao je Antić. 

Kad je o Leviju reč, Antić ga vidi kao kontroverznu ličnost koja se ogrešila o Srbiju i Srbe. 

Slaže se, međutim, s Protićem da kad neko dođe u našu zemlju, država mora da mu garantuje ista prava, jer, kako objasnjava, naši su odnosi sa zapadom mnogo složeniji nego unutrašnji odnosi u Francuskoj. 

"Mi moramo da gledamo svoje poslove i da kreiramo našu politiku i da štitimo ekonomska i svaka druga prava našeg naroda izvan Srbije", poručuje Antić. 

A u slučaju Levija, kako kaže, kod nas je sa zakašnjenjem došao jedan "isluženi intelektualac čiji su stavovi doživeli inflaciju i sada mi njemu moramo da se izvinjavamo što nam je oteto Kosovo i Metohija i što je naš narod proteran iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, što je obespravljen u Crnoj Gori i što smo van svakog pravnog okvira i povelje Ujedinjenih Nacija bombardovani 1999. godine". 

Sve nas to, smatra, uvodi u situaciju da trčimo za kulturom Zapada, a za Srbiju, kaže, to predstavlja trčanje za sopstvenom senkom. 

"To je ona situacija koju je jedan od funkcionera Liberalno-demokratske partije definisao kao ''Srbija mora da se menja makar nestala''. Nama je potrebna kulturna dekontaminacija. Mi se nismo uklopili sa zapadom kada je bio u najvećoj euforiji posle Srednjeg veka, u periodu kada je Carska rusija pod Romanovima bila u velikim problemima. Zapad u takvoj euforiji neće biti narednih nekoliko stotina godina. Čak i da smo se tada uklopili, ostali bismo evropska parija i kao narod moramo sa tim da se suočimo", zaključio je Antić.

 

Izvor: b92.net

Tagovi

Pročitajte još

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage