Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

03. 01. 2007.  - Autor: D. ISAILOVIĆ

ZAŠTO SMO ZAOSTALI?

Za to što je Srbija danas daleko od EU odgovornost snose "slobisti", ali i svi oni koji su bili na vlasti posle 5. oktobra 2000. U DSS-u tvrde da su samo oni radili na integracijama, u DS-u optužuju Koštunicu da je zakočio saradnju sa EU

s
f1

Srbija još daleko od EU

Bugari i Rumuni, na koje smo decenijama gledali sa potcenjivanjem, kao na siromašne komšije kod kojih se jeftino letuje i šopinguje, od 1. januara 2007. su u Evropskoj uniji. Nama Srbima, s druge strane, sada treba šengen viza i da bismo otišli do Temišvara, a od maja prošle godine zbog nesaradnje sa Hagom nalazimo se na "evropskom ledu". Ako se nešto pod hitno ne preduzme i ne "uhvati voz" za 2012. godinu, Srbija će tek 2020. godine postati članica EU.

Pitanje je, dakle, ko je kriv za to što su građani Srbije ostali na začelju Evrope. Iako svi napominju da smo mnogo kasnije krenuli u evropske integracije i da se Rumunija Čaušeskove vladavine oslobodila 1989. godine, a mi Miloševićevog režima 2000. godine, sagovornici Pressa ne spore da odgovornost snose i političke opcije koje su od 5. oktobra do danas bile na vlasti.

Funkcioner DSS-a Miloš Aligrudić kaže da je Srbija bila u mnogo težoj poziciji od Rumunije i Bugarske.

- Kod nas se u evropske integracije zvanično krenulo 2000. godine, mada su prve dve-tri godine nekako uzalud potrošene, da bi tek u poslednje tri godine, zahvaljujući ovoj vladi, ozbiljno počeo put ka EU. Analize Svetske banke i Evropske banke za obnovu i razvoj kažu da je danas Srbija na prvom mestu po reformama. S druge strane, imamo taj nametnuti haški, politički uslov zbog koga su prekinuti pregovori... - kaže Aligrudić, i napominje da je potpuno uveren da će pregovori sa EU uskoro biti nastavljeni i bez hapšenja i izručenja Ratka Mladića.

a

Grubješić: Imamo kapacitete

Predsednica Odbora za evropske integracije Suzana Grubješić kaže za Press da odgovornost zašto se građani Srbije nisu u 2007. godine probudili u EU kao Rumuni i Bugari snose pre svega oni koji su nas deset godina držali u izolaciji, ali i vlasti posle 5. oktobra, koje nisu brže radile na evropskom putu Srbije.
- Mi smo u startu skoro deset godina kasnili za drugim postkomunističkim državama koje su 90-ih započele evropske integracije. A za to što se posle 2000. godine nije brže išlo odgovornost snose sve vlasti, ali i neke realne okolnosti. Državna zajednica je bila velika smetnja, jer su pregovori tekli na dva koloseka. Mi u operativno-tehničkom pogledu imamo daleko veće kapacitete od Bugara i Rumuna za pregovaranje, ali je ostao nerešen taj politički problem - okončanje saradnje sa Haškim tribunalom. Očigledno je da je taj problem jako teško rešiti, ali naredna vlada će to morati da učini - kaže Suzana Grubješić, inače član Predsedništva G17 Plus.

Internacionalni sekretar DS-a Miloš Jeftić, međutim, kaže da su evropske integracije dobro išle za vreme vlade Zorana Đinđića, a da je Koštunica sve usporio. On naglašava da ne samo da su Bugarska i Rumunija ušle u EU, već su i sve ostale okolne države u mnogo boljem položaju od Srbije.

- Hrvatska i Makedonija imaju status kandidata za članstvo u EU, a i Albanija ima potpisan Sporazum o stabilizaciji. U vreme vlade Zorana Đinđića Srbija je bila u mnogo boljoj poziciji od tih država. Teško je proceniti ko je kriv, ali veliku odgovornost snosi vlada Vojislava Koštunice, koja je imala čitavih godinu dana zastoja u saradnji sa Hagom, koji je svojevremeno za njih bio deveta rupa na svirali - ističe Jeftić.

Potpredsednik SPO-a Vlajko Senić ističe da nisu građani Srbije krivi što su Rumuni i Bugari u boljoj poziciji od njih, već stranke koje su učestvovale u vlasti od 2000. godine.

- Odgovornost snose svi političari koji su učestvovali u vlasti posle 5. oktobra. Iako je SPO u ovoj vladi najviše insistirao na saradnji sa Hagom i bržem evropskom putu i naš lider kao šef diplomatije dao značajan doprinos, ne amnestiram ni nas. I mi snosimo deo odgovornosti, ali se nadamo da ćemo u sledećoj vladi imati više uticaja i prostora i da ćemo moći više da doprinesemo ispunjavanju međunarodnih obaveza - zaključuje Senić.

Izvor: Press / Foto: Beta

Tagovi

Pročitajte još

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati