Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

12. 09. 2017.  - Autor: Kurir.rs

OVAKO SMO BEŽALI POSLE UBISTVA ARKANA: Umešao sam Draškovića u likvidaciju, Dejan je imao službenu legitimaciju! GAGI NIKOLIĆ NASTAVLJA SVEDOČENJE!

Na dan ubistva, 15. januara 2000, u hotelu je bio pokojni Branko Jevtović Jorga, koji je prema Gagijevim rečima, javio da Dobrosav Gavrić hitno treba da dođe u hotel jer je „povoljna prilika“. Upravo on je Draganu Nikoliću, koji je u to vreme bio u svom stanu u Bloku 61 na Novom Beogradu, javio da se u hotelu dogodila „spektakularna stvar, čista trojka“.

OVAKO SMO BEŽALI POSLE UBISTVA ARKANA: Umešao sam Draškovića u likvidaciju, Dejan je imao službenu legitimaciju! GAGI NIKOLIĆ NASTAVLJA SVEDOČENJE!

Foto: Kurir.rs, Dragana Udovičić

Treći osuđeni, Milan Đuričić Miki, bio je ispred hotela i njegova uloga bila je da pomogne Gavriću da pobegne. Miki je toga dana javio Gagiju da je Gavrić teško ranjen i da stiže ispred njegove zgrade.

Viski i peškir

- Razmišljam šta da radim, stvari su se iskomplikovale. Uzimam iz kućnog bara dopola otvoren „džoni voker“, ulazim u kupatilo i uzimam čist peškir, za svaki slučaj. Kažem ženi i bratu da ću se brzo vratiti. Silazim ispred zgrade i čekam neki minut. Nailazi crvena „kalibra“, koju vozi Miki. Kažem mu da se parkira pedesetak metara od mog ulaza, gde su ljuljaške i klupice, parkić za decu - otkrio je Gagi šta se dešavalo desetak minuta posle ubistva u „Interkontinentalu“.
- Nemam srca odmah da pitam Gavrića šta se desilo u hotelu. Vidim ga teško ranjenog, s bolnim grimasama na licu. On mi govori: „Eto, mi smo naše odradili.“ Ja mu kažem: „Popij ovaj viski, svih pola litra, ako dođe policija, kazaćeš da si bio mrtav pijan i nisi bio u stanju to da uradiš. Reći ćeš i da si bio u hotelu, ali da kupiš poklon devojci, jer vam je bilo lepo na dočeku srpske Nove godine - priča Gagi.

Pištolj u reci

- Gavrić mi kaže: „Ne smem, brate, pocepaće me taj viski, sve mi je unutra rasporeno. Sve me boli i peče.“ Peškir je uzeo, stavio ga je na ranu. Prebacujem ga iz „kalibre“ u „golf“ crvene boje, koji nam je služio za praćenje. Mikiju kažem da ode do Save i baci pištolj kod Bloka 45, gde je okretnica tramvaja. On mi kaže da će pre toga da ostavi „kalibru“ u garaži u Bloku 61, preko puta mesne zajednice Kozara - priseća se on.

Pošto Gavrić, kako kaže, nije želeo da ide u bolnicu u Beograd, već samo u Loznicu, gde je imao lekara koji ga je operisao kada je u ratu na Kosovu povredio koleno, odlučio je da pozove policajca Interventne Dejana Pitulića Pitulu. On je inače bio u obezbeđenju Zorana Uskokovića Skoleta, koji je u to vreme bio u Nemačkoj:

- Zovem Skoleta, koji je u Nemačkoj, i kažem mu da su se stvari jako iskomplikovale i da ću zvati Dejana, jer on ima pištolj i službenu legitimaciju, u slučaju da ih neko zaustavio. Dejan je došao crnim „golfom 3“. Ubacili smo Gavrića u njegov automobil i oni su krenuli za Loznicu.
Draganu Nikoliću, kako prvi put otkriva, tada je palo na pamet da pozove Andriju Draškovića, koga oslovljava nadimkom Majstor. Njegovo svedočenje za Kurir posle 17 godina objašnjava nagađanja i spekulacije kakva je zapravo uloga Andrije Draškovića bila u celom ovom događaju.

Majstor pali rotaciju

- Želim prvo da objasnim da sam ja uvukao Majstora u priču o ubistvu. Nikada o likvidaciji Arkana nisam s njim pričao, niti je on znao da je Gavrić tog popodneva u hotelu, niti da je bilo priče o likvidaciji ispred hotela. Nije ni znao da Skole, Jorga i ja toga dana pričamo telefonom o Arkanovom ubistvu - navodi Gagi i zatim se vraća se na trenutak 15. januara 2000. kada je pozvao Draškovića. - Jednostavno, nešto mi nije dalo mira, osećam da imam obavezu da pomognem Gavriću. Ponovo zovem Skoleta i kažem mu: „Zvaću Majstora, pitaću ga da li možda ima nekog doktora“. Skole je bio iznenađen, ćutao je malo, a onda je rekao: „Dobro, zovi“. Zovem Majstora, dogovaramo se da se nađemo kod „Mekdonaldsa“, kod Bloka 45. Miki i ja odlazimo tamo. Već nas čekaju Majstor i lekar, tip elegantno obučen. Kažem mu da je Gavrić ranjen i da je Arkan ubijen. Kažem mu da je još neko poginuo, i da je taj neko, na moje veliko žaljenje, Manda. Kako je došlo do toga, objašnjavam mu da ne znam. Sedamo u njegov džip. On vozi, lekar je desno, a Miki i ja pozadi - objašnjava Nikolić za Kurir.

Uloga načelnika

Tokom puta, dok su jurili da stignu automobil u kom je Dejan Pitulić vozio ranjenog Gavrića, Andrija Drašković je upalio plava rotaciona svetla.

- Nismo uspeli da ih stignemo iako smo upalili rotacije. Tokom vožnje Majstor (Andrija Drašković) bio je u čudu. Ne veruje da je Željko Ražnatović Arkan mogao biti ubijen. U nekoliko navrata je sa svog mobilnog telefona zvao nekoga da pita da li je tačno i da li je moguće. Ja sam, još dok sam bio kod kuće, upalio televizor i video da su prve informacije da se Arkanu bore za život. Znao sam da to nije tačno i da je već mrtav. Usput sam dobio informaciju od Dejana Pitulića da su po dolasku u lozničku bolnicu prvo svratili u privatnu kliniku nekog lekara, koji je u svojoj ordinaciji na brzinu pregledao Gavrića.Konstatovao je da je teško ranjen i rekao da mora hitno u gradsku bolnicu u Loznici - priča on.

Kada su ušli u Loznicu, Gagi je sa svog mobilnog telefona pozvao tadašnjeg načelnika policije u Loznici Vojislava Jekića, kog je poznavao odranije. Videli su se nakratko i dogovorili se o večeri.

Depeša o Jorgi

- Miki i ja izlazimo, a Majstor i lekar ostaju u džipu. Kratko smo pričali, dogovorili smo se da se kasnije nađemo u „Plavom restoranu“ u Loznici na večeri. Odlazim ispred gradske bolnice u Loznicu sa Majstorom, Mikijem i lekarom. Tamo smo zatekli Vujadina Krstića, mog dobrog prijatelja, i Gavrićevog. On mi kaže da je Gavrić u operacionoj sali.

- Kasnije, na večeri u „Plavom restoranu“ u Loznici, ja sam pokušao da dezinformišem Jekića nekim glupostima koje sam pričao, samo kako bih pomogao Gavriću u ovoj situaciji. Posle večere sa Jekićem pozdravljam se s Pitulićem, odlazim za Beograd s inspektorom Đorđem Grubačićem - navodi Gagi.

- U autu mi Grubačić kaže: „Stigla je neka depeša na granični prelaz oko ubistva u ‚Interu‘ i pominje se neki Jorga. Da li ga poznaješ?“ Odgovaram potvrdno. Usput ništa više nismo komentarisali. Dovezao me je do zgrade u kojoj sam živeo sa ženom i ćerkom, koja je tada imala osam meseci. Bilo je jako kasno uveče, ušao sam u stan i ponašao sam se kao da se ništa nije dogodilo. Normalno sam komunicirao sa ženom, ujutru sam se poigrao s ćerkicom...

Izvor: Kurir.rs

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage