Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

14. 09. 2018.

LETNJE ILI ZIMSKO RAČUNANJE VREMENA? Srpski stručnjak tvrdi da nema idealnog rešenja i predlaže TREĆU OPCIJU

Zemlje Evropske unije naredne godine prestaju sa letnjim i zimskim računanjem vremena, a izvesno je da će ta praksa biti obustavljena i u Srbiji. Kakav će to uticaj imati na prosečnog stanovnika naše zemlje, ako se odlučimo za zimsko, a kako ako odaberemo letnje računanje vremena.

LETNJE ILI ZIMSKO RAČUNANJE VREMENA? Srpski stručnjak tvrdi da nema idealnog rešenja i predlaže TREĆU OPCIJU

Foto:Blic

- Osnovni problem je u pokušaju da se pomiri vreme koje pokazuje časovnik, koji ima ravnomerni hod, sa početkom i trajanjem obdanice, koja se menja tokom godine. U tom smislu ne postoji idealno rešenje -kaže za "Blic" Branko Simonović iz astronomskog društva "Ruđer Bošković".

- Predlog da se ukine takozvano ukazno vreme, odnosno pomeranje vremena na časovniku dva puta godišnje jeste dobra odluka, s obzirom na to da ovakve promene nepovoljno utiču na ljude. Lično se za to zalažem već godinama unazad. No, ostaje pitanje da li bi trebalo ostati na takozvanom zimskom vremenu (obično se naziva "prirodno"), ili na letnjem računanju vremena, koje je uvedeno kao ukazno. I jedno i drugo rešenje ima svoje prednosti i mane, ali i ljudi se različito izjašnjavaju u pogledu toga - objasnio je Simonović, dodavši da je, po njegovom iskustvu, među Srbima ipak "popularnije" letnje računanje.

Za koje god rešenje da se opredelimo, biće bolje od dosadašnje prakse, naglašava on.

Kada će svitati, a kada padati mrak

Ako se odlučimo za letnje računanje vremena, 1. jula će svitati u 5 ujutru i obdanica će trajati do 20.30. U slučaju zimskog računanja, obdanica će trajati od 4 do 19.30, te će onaj ko ustaje u 7 prespavati tri sata dnevnog svetla.

Ilustracija Foto: Pixabay / RAS Srbija

Ilustracija

Uzimajući za primer 1. decembar, po zimskom računanju vremena obdanica traje od 7 do 16 sati, što bi bilo pomereno od 8 do 17, ako bi se računalo po letnjem modelu.

- Moj predlog je da se ostane na zimskom vremenu, ali da se radno vreme, tamo gde je to potrebno udesi po letnjem vremenu. Zimska kratkodnevica i tako kratko traje, pa su pogodnosti "letnjeg" vremena, ili u slučaju mog predloga "pomerenog" radnog vremena, izražene veći deo godine - kaže saradnik astronomskog društva.

Koliko dnevne svetlosti ćemo moći da iskoristimo? Foto: shutterstock

Koliko dnevne svetlosti ćemo moći da iskoristimo?

Treća opcija

Naš sagovornik umesto opredeljenja samo za zimsko ili letnje računanje vremea nudi i treću mogućnost, po kojoj bi se ostalo na zimskom računanju vremena, ali bi se radno vreme uskladilo sa tim tako što bi se pomerilo čas ranije, što znači da bismo radili ne od 9 do 17 najčešće, već od 8 do 16 časova.

Suština je iskorisiti što više od svetlog dela dana, odnosno da ne prespavamo prvi deo obdanice, ali i da što više iskoristimo vreme do mraka. Dakle, kako će izgledati naši dani ako se odlučimo za jedno ili drugo računanje vremena Simonović je objasnio grafikonom.

Grafikon letnjeg i zimskog računanja vremena Foto: RAS Srbija

Grafikon letnjeg i zimskog računanja vremena

Obraćajući pažnju na levi deo grafika, gde je prikazana obdanica, vidimo kako izgleda jedanestočasovni aktivni dan, računajući da počinje oko 7, buđenjem, zatim spremanjem, potom odlaskom na posao ili u školu... Za uobičajeno vreme povratka kući predloženo je 18 časova.

Uparene trake predstavljaju to "aktivno" vreme uklopljeno u zimski (plava traka) i letnji (crvena traka) okvir računanja vremena.

- Iz toga vidimo, slikovito, koliko nam jedno ili drugo vreme "pojede od dana". Leti, da nije "letnjeg" vremena, prespavali bismo veći deo prvog dela obdanice. Ako pogledamo zimu, na primer januar, vidimo da po zimskom vremenu ustajemo pred izlazak sunca, ali se vraćamo u potpunom mraku. Ukoliko bi letnje vreme bilo stalno na snazi tada bismo ustajali u sumrak, ali bi se i vratili po prvom sumraku - objašnjava sagovornik "Blica".

Možda ćemo morati da menjamo i vremensku zonu

- Vremenske zone su uvedene upravo zato da ne bi svako mesto imalo svoje lokalno vreme, već da se na nivou države meri isto vreme. Njima je Zemlja podeljena na "kriške", po meridijanima, ali tako da ove vremenske granice prate konturu država. Ukoliko Srbija zadrži trajno letnje računanje vremena ona će time "izjednačiti časovnike" sa, na primer, Grčkom, pod pretpostavkom da Grčka ne učini isto - zaključio je Branko Simonović.

I sumrak može da se iskorsti, kaže stručnjak Foto: shutterstock

I sumrak može da se iskorsti, kaže stručnjak

Sve je bolje od pomeranja kazaljki

Prim. dr Nevenka Dimitrijević, predsednica Sekcije opšte medicine u Srpskom lekarskom društvu, kaže za "Blic" da koje god vreme da ostane u Srbije svakako je bolje od pomeranja kazaljki dva puta godišnje.

- Organizam ima svoje sisteme adaptacije na sve, pa tako i na pomeranje vremena. I kada u Srbiji bude odlučeno da li ćemo ostati na zimskom ili letnjem računanju, onda ćemo se svi jednom adaprirati i neće više biti stresova u proleće i jesen - navodi ona.

Istraživanja stranih stručnjaka navode da u adaptivnom periodu od nekoliko dana nakon pomeranja kazaljki, bioritam organizma bude poremećen u toj meri da se ljudi osećaju depresivno, tromo, mrzovoljno, dolazi do poremećaja sna, teškoća u učenju, pa čak bude zabeleženo i više saobraćajnih nesreća.

Može da se radi i kad je sumrak

Ljudi često misle, da kada sunce zađe, nastupa mrak, kaže Simonović. Ipak, tokom takozvanog "građanskog sumraka" (narandžasti pojas na grafikonu gore) dovoljno je svetlo da se mogu obavljati dnevni poslovi. Nakon njega nastupa "nautički" sumrak (svetloplavi pojas), kada se ne može funkcionisati napolju bez pomoći svetla. Zatim slede "astronomski" sumrak (tamnoplava) i noć (siva).

Izvor: blic.rs

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati