Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

17. 07. 2020.

NEĆE SVI IMATI PRAVO NA MANJE RATE Banke će vas bukvalno staviti pod lupu, a 3 faktora biće ključna u odlučivanju

Novo pravilo po kome vam banka može smanjiti mesečnu ratu za dvadesetak odsto, stupa na snagu u ponedeljak. Pravo na olakšice, međutim, neće moći da dobiju svi građani koji imaju potrošačke ili keš kredite, jer će o tome isključivo odlučivati banke ponaosob, a u zavisnosti od toga koliko ste prethodno bili uredan klijent u otplati, u kakvoj firmi radite, da li je delatnost kojom se bavite pogođena epidemijom...

NEĆE SVI IMATI PRAVO NA MANJE RATE Banke će vas bukvalno staviti pod lupu, a 3 faktora biće ključna u odlučivanju

Foto:blic

Pravo na nove olakšice u startu ne postoji na stambene kredite i dozvoljeni minus. Imajući u vidu, ipak, da gotovo svaki građanin u proseku ima bar po jedan keš kredit, jasan je značaj mogućnosti da smanjite ratu. Nove odluke NBS nisu, međutim, obavezujuće za banke, a to znači da će bankari o odobrenju dodatnih olakšica odlučivati od slučaja do slučaja.

 Foto: Siniša Pašalić / RAS Srbija

Jedan od glavnih faktora biće procena rizičnosti klijenta.

"Procena rizika u bankama je klizna stvar i usklađuje se sa situacijom, ali pitanje je uvek isto – da li klijent može da vrati pozajmljeni novac? Zato banka mora detaljno da vidi u kojoj firmi čovek radi, da li je firma stabilna, da li joj prete problemi koji se očekuju ne samo kod nas, nego u celom svetu. U tom delu bi danas verovatno bio veći akcenat nego inače, na dubljoj proceni zaposlenja", objašnjava Dušan Uzelac, ekonomista i osnivač portala "Kamatica".

Kako objašnjava, najviše toga se vezuje za firmu, a ne za čoveka.

"Banku u toj priči zanima samo da li će imati problem ili neće", navodi naš sagovornik i napominje da se tu već naziru teškoće i jedna apsurdna situacija - da će klijenti kojima u ovom trenutku najviše treba refinansiranje verovatno najčešće biti odbijeni upravo zbog situacije u kojoj se nalaze.

 Foto: shutterstock

Kako kažu bankari, procena rizičnosti podrazumeva uredan izveštaj Kreditnog biroa, odnosno redovnost u otplati svih obaveza i kredita (stambenih, gotovinskih, potrošačkih kredita, kreditnih kartica...), ne samo u banci od koje klijent traži produžetak otplate, nego i u svim drugim bankama, ako ima više različitih tekućih računa ili pozajmica.

Tako je, recimo, velika verovatnoća da će klijent koji ima stambeni kredit u banci već 10 godina i redovno ga otplaćuje, bez kašnjenja mesečnih rata, biti pozitivno ocenjen, odnosno da će mu banka odobriti prolongiranje otplate, na primer, keš ili potrošačkog kredita.

Takođe, značajan "plus" prilikom procene klijenata, posebno u trenutno nestabilnoj i neizvesnoj situaciji, biće redovni mesečni prihodi i relativno sigurno radno mesto.

Zato će rigorozniju kontrolu sigurno prolaziti zaposleni u malim i srednjim preduzećima, porodičnim firmama ili preduzetnici, u odnosu na radnike u velikim kompanijama i fabrikama koje su nastavile redovno da rade u proteklih nekoliko meseci.

Jedna grupa pod posebnom lupom

Ako ste u prethodnom periodu već povremeno kasnili sa uplatom rate ili ste zaposleni u nekoj od delatnosti koje su trenutno među najugroženijima zbog korona krize - turizmu, ugostiteljstvu, hotelijerstvu ili saobraćaju - veća je verovatnoća da će vam banka odbiti zahtev za produžetkom otplate.

Kako je "Blic Biznis" nedavno pisao, pojedine banke već su napravile spisak delatnosti čijim radnicima ne odobravaju zajmove. Na istoj listi su i rizični klijenti iz ugla veličine kompanije u kojoj rade, dužine zaposlenja i istorije u banci.

Na takozvanoj crnoj listi je sedam rizičnih delatnosti u kojima radi najmanje 20.000 ljudi. Reč je o sektorima koji su u potpunosti isključeni iz aktivnosti kreditiranja stanovništva. Na prvom mestu su hoteli, a na drugom turističke agencije. Slede autoindustrija i dobavljači, zatim sektor prodaje automobila i firme koje se bave rent-a-karom. Poslednja dva rizična sektora, za čije radnike nema kredita, su međunarodni putnički saobraćaj i preduzeća koja se bave isključivo uvozom i izvozom.

Izvor: blic.rs

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati