Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

09. 07. 2017.  - Autor: Pressonline

Marina i Miroslav jedini u Srbiji prave ulje divlje ruže

Marina Miladinović (26) iz Trstenika i Miroslav Garić (27) iz Kragujevca jedini u Srbiji prave ulje divlje ruže i ulje semena kupine kao i kod nas poznatija ulja jezgra šljive i ulja jezgra kajsije.

Marina i Miroslav jedini u Srbiji prave ulje divlje ruže

Foto: pricesadusom.com


Mnogo su štedeli za mašine, a sada im se sav trud višestruko isplatio...

Marinini roditelji godinama proizvode džemove od šumskog voća koje dobavljaju od lokalnog stanovništva, koje bere divlji šipurak, dren i trnjinu u šumama i vrzinama, a seme od šipurka nakon iskorišćenog dela za kašu bacaju u voćnjak i đubre ga. Miroslav, njen verenik dao im je novu ideju – da izoluju ulje iz semena i da od njega naprave u svetu i te kako traženo ulje divlje ruže.

Mada je dosta toga naučio na fakultetu, dodatne informacije našao je na internetu, u literaturi i kontaktu sa profesorima kako bi uspešno odradio čitav tehnološki postupak dobijanja ulja divlje ruže.

Sada njih dvoje, Marina Miladinović (26) iz Trstenika i Miroslav Garić (27) iz Kragujevca jedini u Srbiji prave ulje divlje ruže i ulje semena kupine kao i kod nas poznatija ulja jezgra šljive i ulja jezgra kajsije. Najavljuju da bi od oktobra trebalo da proizvedu i ulje semena maline i da to ulje takođe kod nas niko ne proizvodi.

Ovi mladi verenici nedavno su osvojili prvu nagradu nacionalnog Foruma za zelene ideje Trag fondacije, Fonda braće Rokfeler i Erste banke za proizvodnju retkih kozmetičkih ulja i briketa i dobili 5.000 dolara koje će da ulože u dalji razvoj.

– Ulje divlje ruže izuzetno je traženo u svetu, pogotovo u domenu kozmetike, za procese regeneracije kože koji nisu uzrokovani gljivičnim infekcijama. Dosta se koristi u borbi protiv bora, strija, opekotina, ekcema, ožiljaka i staračkih pega. U naučnim radovima dokazano je da pospešuje procese regeneracije kože i da čak uklanja i postoperativne ožiljke – pričaju za portal Priče sa dušom.

Kada je doznao o kvalitetu i traženosti ovog ulja, Miroslav se obradovao i krenuo u potragu za informacijama.

– Polako sam istraživao i pripremao teren za buduću proizvodnju. Na fakultetu smo u okviru diplomskog rada pravili šest vrsta etarskih ulja i ispitivali njihov sastav i tada sam se posavetovao sa profesorom kako da pripremim sirovine na kvalitetan način, bez konzerviranja, budući da nismo imali iskustva sa retkim hladno ceđenim uljima.

– Pošto pre nas u Srbiji niko nije proizvodio ovo ulje nisam lako mogao da pronađem sve informacije i teorijski saveti profesora su se odlično pokazali u praksi tokom prve godine – priča Miroslav.

Seme divlje ruže, odnosno šipurka tvrdo je kao kamen i u sebi ima veoma mali procenat ulja, može se izolovati najviše do 3 procenata tako da su proveli skoro godinu dana u pronalaženju odgovarajuće mašine koja bi donela zadovoljavajuće rezultate.

– Procenat ulja u biljkama zavisi od broja sunčanih dana u godini, ako ih je više onda ima i veći procenat ulja. Prve godine smo izolovali svega jedan posto ulja iz semena šipurka, pa je za jedan litar ulja bilo potrebno 100 kilograma semena, budući da je to bila godina velikih poplava i da je bilo malo sunčanih dana, kao i da nova mašina nije mogla da obezbedi dovoljan pritisak dok se nije razradila. Istražili smo tržište i pronašli smo domaće firme prirodne kozmetike koje bi otkupljivale ulja od nas.

Miroslav i Marina upoznali su se na Prirodno-matematičkom fakultetu i oboma je ostao po jedan ispit do kraja studija hemije. On je na smeru naučno istraživanje i razvoj, a ona na zaštiti životne sredine. Priznaju da se studiranje odužilo zbog posla sa uljima, ali i dodaju da po završetku studija planiraju svadbu i otkrivaju da već neko vreme žive zajedno u Kragujevcu.

Kroz sve su prošli zajedno. Mašinu su dosta platili, a novac su dugo štedeli. Pričaju da je bilo perioda kada su skromnije živeli kako bi odvojili novac za sušaru, pa za selektor i da su svake godine kupovali po jednu novu mašinu kako bi zaokružili proces proizvodnje i olakšali fizičke napore.

Pre nagrade Zelene ideje učestvovali su na regionalnom takmičenju za najbolju studentsku biznis ideju (Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Srbija) i dobili 100.000 dinara kao prvu nagradu. Sada se spremaju za regionalno takmičenje u Crnoj Gori i nadaju se pobedi.

 

 




Izvor: telegraf.rs

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage