Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

11. 01. 2018.  - Autor: Pressonline

OVOM SRBINU DIVIO SE ČITAV SVET! PATRIJARSI SU DRHTALI PRED NJIM! OTKRIO JE TAJNU ČOVEČANSTVA: Šta Bog hoće sa ljudskim rodom i čovekom? EVO ŠTA JE REKAO

"Šta Bog hoće sa rodom ljudskim? Sa čovekom? Zašto je Bog stvorio ovakav svet i ovakvog čoveka u njemu? To ne zna, i ne može znati nikakva ljudska mudrost, nikakav ljudski razum. To može znati, i stvarno zna jedino Hristovom blagodaću oblagodaćena mudrost, i Hristovom blagodaću oblagodaćeni razum", pisao je Sveti ava Justin Ćelijski

OVOM SRBINU DIVIO SE ČITAV SVET! PATRIJARSI SU DRHTALI PRED NJIM! OTKRIO JE TAJNU ČOVEČANSTVA: Šta Bog hoće sa ljudskim rodom i čovekom? EVO ŠTA JE REKAO

Justin Popović se rodio u Vranju 1894. godine, u svešteničkoj porodici, a po krštenju je dobio ime Blagoje. Studirao je devet godina teologiju na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu, sa vojskom se iz Peći povlačio preko Albanije, a zamonašio se u Skadru 1. januara 1916. godine. Tada je uzeo ime Justin.

Godinu dana se usavršavao u Rusiji, a potom na Oksfordu. U Engleskoj je ostao sve do 1926. godine, ali njegovu doktorsku tezu naslovljenu "Religija i filosofija Dostojevskog" nisu prihvatili; navodno zbog radikalne kritike zapadnog humanizma, racionalizma, rimokatoličanstva i antropocentrizma. Zatim je otišao u Atinu gde je postao doktor teologije na tamošnjem Bogoslovskom fakultetu na tezi "Problem ličnosti i poznanja po Svetom Makariju Egipatskom".

Nakon kraćeg boravka u Prizrenu i epizode u Čehoslovačkoj, postaje profesor Bitoljske bogoslovije, a onda 1934. profesor Bogoslovskog fakultetu u Beogradu. Njegova predavanja privlače ogroman broj slušalaca, ali zbog svog antikomunizma (neki kažu i prećutne podrške kvislinškim režimima Nedića i Ljotića, konačno i podrške četnicima) postaje nepoželjan element potkraj Drugog svetskog rata. Uhapšen je, ali je pušten iz pritvora. Nema naznaka da je bio maltretiran.

On 1948. godine stiže u ženski manastir Ćelije gde postaje arhimandrit i gde ostaje narednu 31 godinu — do kraja svog života koji je došao 1979. Za sve to vreme, komunisti su ga navodno držali pod prismotrom i zabranjivali mu javne nastupe van manastira ali nikakva druga ograničenja nije po svemu sudeći imao. Primao je koga je hteo, ljudi su i sami dolazili, a imao je i kontakte sa kim je god hteo.

Neverovatan je njegov uticaj na pravoslavni svet u celini tokom tih poslednjih decenija života: može se uslovno reći da je imao poslednju reč u svim najvažnijim pitanjima i da su pred njim drhtali svi patrijarsi i episkopi Pravoslavne katoličanske crkve. Bio je u stanju da stopira sve ono što je video kao ekumenizam. Rečju — bio je gromada teološke i eklisioške misli, pa su ga ondašnji Grci zvali "visokovrhim hrastom Pravoslavlja" i "savešću Srpske pravoslavne crkve" tokom vlasti Saveza komunista.

Izvor: Pressonline

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage