Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

19. 12. 2016.

Tramvajski prevoz za efikasniji prevoz putnika u centru

Tramvajski prevoz bi trebalo vratiti na Terazije i u ulicu Kralja Milana, jer bi on mnogo efikasnije prevezao oko 3.000 putnika koliko se procenjuje da u toku jednog sata prođe potezom od Kalemegdana do Slavije, ocenio je šef katedre za drumski i gradski transport na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu Slaven Tica.

Tramvajski prevoz za efikasniji prevoz putnika u centru

foto: tanjug.rs

Tramvajski prevoz bi trebalo vratiti na Terazije i u ulicu Kralja Milana, jer bi on mnogo efikasnije prevezao oko 3.000 putnika koliko se procenjuje da u toku jednog sata prođe potezom od Kalemegdana do Slavije, ocenio je šef katedre za drumski i gradski transport na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu Slaven Tica.

On je u intervijuu Politici, kazao da na tom potezu trenutno u toku jednog sata prođe 47 vozila gradskog prevoza, odnosno nekoliko trolejbuskih linija i autobus 31.

Tica je naglasio da bi tramvajski prevoz trebalo vratiti i u druge krajeve Beograda, jer bi to podiglo kvalitet usluga prevoza i skratilo vreme putovanja, a prednost je i ekološka podobnost tramvaja.

Prema njegovim rečima, skraćivanje "kruga dvojke", do Pravnog fakulteta umesto kod Vukovog spomenika, poboljšalo bi se njeno funkcionisanje, atraktivnost, a uštedelo bi se i vreme obrta kruga te, jedne od najstarijih linija u Beogradu, za sedam do 10 minuta.

Tica je naveo da uvođenje pešačke zone u centru i širok prodor šinskih vozila, ne znači nikako da trolejbuse treba ukinuti .

"Trolejbusi su idealni na brdskim terenima kao što su Konjarnik, Medaković, deo Vračara, Banjica ili Kanarevo brdo i za njihovu vezu sa Slavijom. A da ne naglašavam njihovu ekološku podobnost", kazao je on i dodao da jaku integraciju trolejbuskog i tramvajskog podsistema imaju i svi švajcarski gradovi.

On je istakao da saglasno strategijama modernih gradova, i strategija dugoročnog razvoja sistema javnog transporta Beograda je da poveća učešće elektropodsistema u delovima grada, a među kojima je uspostavljanje tramvajskih veza do Studentskog grada, Vidikovca, Bežanijske kose ili Mirjeva.

Tica koji je bio generalni direktor Gradskog saobraćajnog preduzeća Beograda, kazao je i da širenje tramvajske mreže u Beogradu nikako ne ometa gradnju metroa u prestonici.

"Izgradnja klasičnog metroa ili lakog, pitanje je dugoročnih strateških odluka grada pa i države. Ali jedna linija ne čini sistem, njega čine mreža integrisana sa svim ostalim podsistemima javnog prevoza. Tačna trasa linija utvrđivanja mikrolokacija budućih stajališta zahteva temeljnu analizu, tu struka mora da da odgovor i da se grad konačno opredeli šta hoće", rekao je Tica.

Prema njegovim rečima, svaki od podstsitema javnog transporta putnika, od taksija do metroa, ima tačno određenu funkciju i opslužuje određene korisnike.

On je ocenio i da "BG voz" funkcioniše mnogo bolje nego ranije, i da uz minimalna ulaganja u infrastrukturu i vozni park, kao i uz punu fizičku i tarifnu integraciju sa ostalim podsistemima on može biti snažan nosilac transporta putnika, ali bi ga trebalo integrisati u sistem grada, vlasnički, organizaciono i upravljački, jer bi tada grad ima više interesa za razvoj i investiranje.

Tica je dodao i da bi u mrežu BG voza mogli da uđu i Mladenovac i Lazarevac, u narednim fazama, a u budućnosti je interesantan i koridor ka Pančevu i Staroj Pazovi.

Izvor: tanjug.rs

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage