Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

06. 11. 2017.  - Autor: Pressonline

MUAMER ZUKORLIĆ RASKRINKAO PROSVETNU MAFIJU SRBIJE NA N1 TELEVIZIJI!

U poslednjoj emisiji Jugoslava Ćosića „Pressing“, gost je bio Muamer Zukorlić, osnivač Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru i predsednik Odbora za obrazovanje Skupštine Srbije. Ne ulazeći u problematiku akreditacije Internacionalnog univerziteta, naša ekipa koja se bavi istraživačkim novinarstvom kada su problemi visokoškolskog obrazovanja u pitanju – analizirala je njegove tvrdnje i dodatno istraživala rad Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK). Podaci, kojima raspolaže naša redakcija, potpuno podržavaju sve Zukorlićeve tvrdnje.

MUAMER ZUKORLIĆ RASKRINKAO PROSVETNU MAFIJU SRBIJE NA N1 TELEVIZIJI!

Foto: Muamer Zukorlić, prof. dr Srđan Stanković, Nebojša Janićijević

Na pozicijama u KAPK-u i Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje, od 2005. godine, „rotiraju“ se jedni te isti ljudi, a na pozicijama ministara prosvete i njihovih zamenika i državnih sekretara sede nesposobni ljudi. U ove prve spadaju: Ćemal Dolićanin, Srbijanka Turajlić, Vera Vujčić, Dušan Teodorović, Dejan Popović... a, u druge: Srđan Verbić, Milovan Šuvakov...
1. Ćemal Dolićanin je ogrezao u korupciju i zloupotrebu vlasti. Na državnom univerzitetu iz Novog Pazara, zaposlio je, u vreme dok je bio rektor, svoje četvoro dece! Takođe, od kada je on na čelu KAPK-a, u Srbiji je bukvalno „podeljeno“ više desetina akreditacija tzv. „visokih škola za strukovne studije“! Od Zvečana, pa do Subotice. Zukorlić ih je opravdano nazvao „garaža fakulteti/škole“. Zukorlić je, takođe, u pravu kada tvrdi da Dolićanin, lobirajući u KAPK-u, utiče da se menjaju pozitivni izveštaji recenzenata i da se daju negativna mišljenja ove komisije! To je čist kriminal i zloupotreba službenog položaja, sa ogromnom sumnjom na korupciju! Inače, Dolićanin, je, kako kažu oni koji ga znaju – osetljiv na novac „ispod žita“, šta god to značilo. Pored ostalog, već duže vreme, ovaj penzioner koristi i „specijalne“ (čitaj „intimne“) veze u Ministarstvu prosvete, kako bi i – na taj način – ostvarivao svoje ciljeve i nelegalnu korist. Još jedna „veza“, a koja nije „intimna“ (verovatno) je i to, što je na tajnom platnom spisku vlasnika Univerziteta „Singidunum“, Milovana Stanišića! Milovan je, inače, „ekspert“ za korupciju. Na njegovom platnom spisku, i to legalnom, bili su, u vreme kada su bili na pozicijama i Srđan Stanković (predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje) i Nebojša Janićijević (u to vreme potpredsednik Komisije za akreditaciju). Najflagrantniji primer je Endre Pap. Milovan Stanišić je Papa zaposlio, kao profesora, na svom fakultetu u Novom Sadu, samo nekoliko nedelja pošto je ovaj (Pap) postao predsednik Komisije za akreditaciju!!! Dakle, ova trojica su, kroz „regularne“ plate od po više hiljada evra mesečno – transparentno bili korumpirani!!! I niko nije reagovao, makar zbog konflikta interesa!!! (dokumentaciju o ovom kriminalu poseduje redakcija našeg portala, a ovde ćemo objaviti samo deo, zbog nedostatka prostora). Inače, pomenuti Stanišić ima desetak krivičnih prijava (namerni stečaj, falsifikovanje, podsticanje poštara na kriminal, itd...), kao i dve izvršne presude na po tri meseca zatvora. Raznim mahinacijama godinama izbegava da ode na izdržavanje kazne, a nekih je i oslobođen, koristeći svoju poznatu metodu („ispod žita“). Da podsetimo naše čitaoce da je suvlasnik Stanišićevog univerziteta "Singidunum", par godina, bio i vođa surčinskog klana Ljubiša Buha-Čume. Inače, ovaj sumanuti čovek, opsednut idejom da „samo Univerzitet Singidunum, pored Beogradskog, treba da postoji u Srbiji“ - sklon je podmetanjima, prisluškivanjima, anonimnim prijavama policiji, sudovima, poreskim organima... Još je poznatiji, kako sam kaže, kao „crni i beli mag“. Zbog svojih „specijalnih“ veza sa Ćemalom Dolićaninom, „Singidunum“ je jedan od retkih privatnih univerziteta, koji nikada ne pada „pod udar“ KAPK-a!
2. Srbijanka Turajlić je, u svojoj karijeri, najpoznatija da je kao „vrhunski stručnjak“, otišla u penziju kao vanredni profesor! Nikada nije izabrana za redovnog profesora, a zvanje „vanredni profesor“ imala je pune 22 godine, do penzije! Dakle, za sve to vreme nije uspela da dobije najviše zvanje, tj. „redovni profesor“. Poznavaoce kriterijuma za izbor u viša nastavnička zvanja na univerzitetima, ovo ne-napredovanje ne može da začudi. Naime, ova potpuno beznačajna žena i u obrazovanju i u nauci napravila je (ne napisala) – samo jednu knjigu u 40 godina dugoj „karijeri“: „Praktikum za laboratorijske vežbe iz automatskog upravljanja“! To nije dovoljno ni za najniže nastavničko zvanje „docent“, ali – koga je briga za to! Taj „praktikum“ znači  da je ova kritičarka svega, svačega i svakoga samo sakupila tuđe radove i objavila u neautorskoj knjizi! Ona, po prećutnom kodeksu časti, koji važi u akademskom svetu, ne bi smela da koristi univerzitetsko zvanje „profesor u penziji“, već samo akademsku titulu „doktor“. Ali, to je samo „vrh ledenog brega“, šta je ova žena učinila visokoškolskom obrazovanju Srbije. Svojim prisustvom u vrhu obrazovnog sistema Srbije (pomoćnik ministra, bila u Komisiji za akreditaciju, u Republičkom savetu za unapređenje visokoškolskog obrazovanja, itd...) – razorila je ovaj sistem! I dr Muharem Zukorlić je tu potpuno u pravu: ona je začetnik velikog zločina, koji se zove „ubistvo visokog obrazovanja u Srbiji“, pre svega sumanutim insistiranjem na tzv. „Bolonjskoj deklaraciji“, od koje se još oporavljamo, a onda i nesuvislim, neutemeljenim i glupavim kritikama obrazovnog sistema u bivšoj Jugoslaviji i Srbiji. Njena pljuvačina po sistemu obrazovanja, u kojem je stekla sva svoja akademska zvanja je smejurija, koja upućuje na to da – ako sve to nije valjalo i bilo bezvredno – onda da poništimo sve diplome iz tog perioda – uključujući i njene!
3. Vera Vujčić je „standardni član“ ove, kako ih Zukorlić ispravno naziva, prosvetne oligarhije. Dugo je, čak predugo, u Komisiji za akreditaciju. Da nije nanela beskrajno mnogo štete privatnim univerzitetima, ne bi bila vredna pomena. Međutim, i ona se, više od 10 godina, „rotira“ na raznim uticajnim mestima u visokom obrazovanju. Nije (još) utvrđeno da li je korumpirana.
4. Dušan Teodorović, nazovi „akademik“, povampirio se pod stare dane. Dugogodišnji član KAPK-oligarhije, ali ne mnogo poznat, naprasno je odlučio da se „aktivira“ nametljivim pljuvanjem aktuelne vlasti, po opozicionim medijima, ne shvatajući da je njegovo vreme odavno prošlo, a da je i on prolazan, u svakom smislu. Najveći „domet“, u poslednje vreme, bio mu je što se obrušio na dva mlada državna sekretara u Ministarstvu prosvete, a na sednici Rektorskog saveta Konferencije univerziteta Srbije (KONUS). Doslovno je rekao: „Šta će nam ovi ovde? Oni su predstavnici ove državne mašinerije, koja nam je uvalila ovaj novi, nedemokratski Zakon o visokom obrazovanju“. E, akademiče, akademiče! Nedemokratski je, zato što ti i tvoja KAPK- oligarhija nećete moći da žarite i palite akademskim prostorom Srbije, deleći akreditacije – i „šakom i kapom“ - a prema principu „ko koliko da“!!! Novi zakon dao je veća ovlašćenja ministru prosvete, ne zato da bi se „gušila autonomija univerziteta“, kako ti i tebi slični tvrdite – već da bi KAPK-oligarhiju zaustavio u sramnoj, višegodišnjoj korupciji! Demokratija nije lopovluk, kao što ti i tvoji saučesnici mislite! Usput, prestani da blatiš vlast i neke privatne univerzitete! Zaboravio si, akademiče, da si, zbog toga, na sudu, da gubiš sudski proces i da ćeš uskoro morati da platiš veliku odštetu!
5. Dejan Popović, predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, koga je, na to mesto, lobirajući kod ministra Srđana Verbića, postavila njegova „prijateljica“ iz Londona, mlađana Miljana Radivojević. Dok je bio (neuspeli) ambasador u Londonu, redovno su se viđali (mesto poznato redakciji), a kada se „ambasador“ vratio iz Londona, „tajno mesto“ bilo im je u kafani ispod Pančevačkog mosta „Kod Goce i Renata“. Miljana je bila na doktorskim studijama na UCL (University College of London), a kada bi dolazila u Beograd, tamo su se sastajali. U međuvremenu, razmenjivali su dirljive mejlove, u kojima je Dejan, nežno nju (Miljanu) oslovljavao sa „doktorice“. Miljana je odbranila disertaciju (2012), postala formalno „doktorica“. Ali, avaj! Nedugo  zatim, na Arheološkom institutu SANU – utvrđuju da je „doktorica“ 100% plagirala njihov makro projekat, koji se radi još od 1996. godine! „Doktoricu“ su suspendovali sa svih britanskih institucija (danima je, preko mejlova i skajpa, kukala svojoj drugarici Jeci, kako je „svi ignorišu“), pokušala je da, preko svojih prijatelja iz Petnice, koji su radili u Kanadi – dobije mesto na Državnom arheološkom institutu u Torontu. Tri radna mesta su bila slobodna i tri kandidata su se javila. U izveštaju komisije za prijem za prva dva je pisalo „primljen“, a za Miljanu Radivojević – „odbijena“ (refused)! Redakcija, takođe, ima kompletnu dokumentaciju o celom ovom „slučaju“, uključujući prepisku, fotografije i slično. Tako je „doktorica“ – plagijatorka krenula u ponor svoje „karijere“, na veliko žaljenje „prijatelja“ Dejana Popovića. I zašto je Miljana, uopšte, važna u ovoj priči? Zato što je direktno uticala na postavljenje Popovića na mesto predsednika Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, što je doprinelo učvršćivanju pozicija KAPK-oligarhije, pošto je Popović pod direktnim uticajem Ćemala Dolićanina. Uz to, na već pomenutoj sednici Rektorskog saveta KONUS-a, Popović je ocrnio Zakon o visokom obrazovanju, podržavajući tvrdnje KAPK-oligarhije da se, navodno, ruši „autonomija univerziteta“.
6. Dr Muamer Zukorlić je direktno optužio ministra Srđana Verbića za ruiniranje sistema visokoškolskog obrazovanja, zbog njegove nesposobnosti da se inicira bilo kakva promena u obrazovanju, kao i zbog potpune nesposobnosti da vodi ovo ministarstvo. I Zukorlić je potpuno u pravu! Verbić deluje nesposobno, već na prvi pogled! Međutim, šta Muamer Zukorlić (možda) nije znao, to je da je dr Srđan Verbić napisao (i odbranio) doktorsku disertaciju od čak 97 strana!!! (Redakcija poseduje primerak). Uz to, odbranio je u sasvim drugom području od onoga, čime se bavio cele karijere (fizika). Najneregularnije od svega neregularnog u ovoj „disertaciji“ je što mu je član komisije (jedno vreme i mentor) bio docent, što je mimo svih propisa! Dakle, disertacija, koja je po stručnoj oceni „skup nebuloza“ je, po svim standardima i propisima – nevažeća!!! Naravno, gledali smo i Verbićeve istupe u medijima, pa nam je jasno da se nebuloze nisu pojavile samo u njegovoj „disertaciji“. Dakle, kritičari tuđih disertacija, pa i Zukorlićeve su plagijatori i „stručnjaci“, koji pišu disertacije na nivou jednog ozbiljnijeg studentskog seminarskog rada!
7. Milovan Šuvakov je fizičar, koji je kako tvrdi već pomenuta plagijatorka Miljana Radivojević – veći od Njutna! (hahaha!). Šuvakov je utvrdio nešto što, do dan danas, niko na Planeti nije! Pa šta je sa tom Nobelovom nagradom? Kako da ti se izmakne, naučniče vrli? Pošto nije dobio ovu nagradu, Šuvakov je rešio da dobije šta god. Tako je, na Institutu za fiziku gde radi – nemilosrdno „preskakao“ stručna i naučna zvanja, kako bi, što pre, došao do najvišeg! (Redakcija poseduje zapisnike sa sednica izbornog veća, kao i svedočenja njegovih kolega). Kao pomoćnik ministra Verbića, istakao se „herojskom“ borbom protiv privatnih univerziteta (ne svih). Najveći domet u karijeri mu je to, što je bio kolovođa (zajedno sa Dejanom Popovićem) u bezuspešnom pokušaju otmice jednog velikog privatnog univerziteta. (Svi dokazi nalaze se u redakciji).
Dakle, dr Muarem Zukorlić je, u svim svojim tvrdnjama – u pravu! Borba protiv KAPK-oligarhije i korupcije u visokom školstvu – mora da se nastavi! Odbor za obrazovanje Skupštine Srbije, Ministarstvo sa ministrom prosvete na čelu i novi Zakon o visokom obrazovanju – treba da budu osnov „pokreta otpora“ protiv pomenute, beskrupulozne prosvetne mafije.

Izvor: Pressonline

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage